Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Само је Бистрица остала иста

Центар Призрена: Камени мост на реци Бистрици (Фото: М. Тодоровић)

Кад Срби протерани из Призрена понекад дођу у свој родни град да посете гробове својих најмилијих, своје спаљене куће, узурпирана имања и прелепе цркве и манастире, кажу да њихов град није више што је био. Позната призренска насеља Поткаљаја, Пантелија, Биљбиљдере, Потокмала, Баждарана шукље и остала, изгубила су свој пређашњи изглед и лепоту.

Сви називи улица и школа у овом древном царском граду, које су носиле имена познатих српских владара и хероја, замењени су именима албанских „бораца” из 1999. године. У овом прелепом граду на Бистрици нема више споменика ни биста познатих личности из српске историје.

Насеља Поткаљаја и Пантелија, у којима је до јуна 1999. године живео највећи број Срба, чаме у тишини. У њима је остало да живи једва двадесетак српских душа у поодмаклим годинама. Једино је хладна Бистрица остала иста. Ова река, која извире на северним обронцима Шар-планине, протиче кроз села Средачке жупе, потом поред манастира Светих архангела, кроз сам центар Призрена, да би се на крају свог пута дугог 31 километар улила у Бели Дрим. Обале ове прелепе реке у центру града спаја 13 мостова, од којих је најлепши и најстарији Камени мост.

Као ни Бистрица, ни камена чесма у центру Шадрвана није изменила свој лик. Из ње и даље тече хладна планинска вода. Колико протерани Срби воле свој град говори и то да се нико из посете Призрену не врати а да не понесе флашу воде са шадрванске чесме.

Лепоте овог царског града, његове цркве и манастири, река Бистрица и бројна насеља опевани су у многим песмама и описани у делима писаца и историчара из Призрена. Иако су пре 23 године протерани из родног града, многи овдашњи књижевници инспирацију и даље налазе у свом Призрену.

На подручју призренске општине, на основу пописа из 1991. године, живела су 170.572 становника – 132.990 Албанаца, 10.989 Срба, 19.423 Муслимана, 7.076 Турака, 3.962 Рома и око 1.210 становника осталих националности. Међутим, према најновијим подацима, данас је у овој општини настањено 224.855 становника. Међу њима је 180 Срба, заједно са становницима Средачке жупе, настањеним на обронцима Шар-планине, и четрдесетак повратника у селу Новаке, надомак Призрена, 15.300 Бошњака, Турака и Рома. Преостали становници су Албанци, настањени из околних села и општина, а има и оних из суседне Албаније.

Живот у гету и сталном страху од албанских екстремиста у великој мери одвраћа протеране Србе од одлуке да се врате на ове просторе. Како године пролазе, интересовање за повратак је све мање, јер не постоје ни најосновнији услови за нормалан живот српског живља. Двадесетак Срба у овом царском граду радује то што педесетак ученика похађа школу Призренске богословије. Управо је поновно отварање ове школе, пре десетак година, охрабрило поједине Србе да се врате на своја вековна огњишта.

Мирослав Тодоровић,
Призрен/Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рале
Наталитет, браћо. Нема нас. Поједе нас бијела куга. То је наш највећи непријатељ. Зашто влада не охрабрује већи наталитет?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.