Ristić: Treba internacionalizovati temu genocida nad Srbima

Retki su narodi kojima je istorija u 20. veku dala takvu sudbinu da prežive genocid, a to su Srbi, Jevreji, Romi i Jermeni, i zato ti narodi imaju potrebu, ali i obavezu da svedoče svoje istorijsko iskustvo, i da ga prenesu na univerzalnu ravan, kako se to nikome nikada više ne bi desilo, kaže istoričar, direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić. „To moramo i mi intenzivno da radimo, da internacionalizujemo temu genodica nad Srbima u Drugom svetskom ratu, na čitavoj teritoriji NDH”, rekao je Ristić za Tanjug.

Konstatuje da je posle decenija nebrige sada konačno u našem društvu prisutna kultura sećanja, ali dodaje da sećanje ne može da bude samo sebi svrha, već da bismo se nečega sećali, moramo da znamo da objektivizujemo i obogatimo svoja znanja i uspostavimo mehanizme koji se u nauci zovu politika pamćenja i kultura sećanja.

Komentarišući izjave hrvatskih zvaničnika, sa obeležavanja godišnjice „Oluje” u Kninu, Ristić je naveo da, kao čovek, može da kaže da je to sramotno, a kao stručnjak – da je apsolutno nedopustivo i suprotno elementarnim istorijskim činjenicama. Kako kaže, imajući u vidu potrebu da se jedan tragičan istorijski događaj, kakva je „Oluja”, a prethodno i „Bljesak” predstavi u kontekstu neke pobede, i domovinske zahvalnosti, što je naziv tog datuma u Hrvatskoj, postavlja se pitanje pobede nad kime i zahvalnosti zbog čega. „Pobede nad sopstvenim građanima, pobede oružanih, vojnih i policijskih snaga nad civilima u zbegu i zahvalnosti što je proterano sopstveno stanovništvo, koje je bilo neželjeno, u istoj meri kao 1941–1945. godine, na toj istoj teritoriji”, konstatovao je Ristić.