Kolarac je naš Karnegi hol

Organizacioni model poslovanja treba menjati i prilagođavati novom vremenu. Kolarac može da zarađuje, ima osnova i veliki potencijal za to, zarada može da bude veća i mi to želimo da postignemo novim, atraktivnim umetničkim programima, kaže Aleksandar Peković, odnedavno novi upravnik Kolarčeve zadužbine, na početku razgovora za „Politiku”, u kom je izneo svoju viziju i novine koje unosi kao prvi čovek ove institucije.

Peković je poznat kao autor brojnih projekata u oblasti kulture u Srbiji i regionu, a veliko iskustvo sticao je tokom godina u Odeljenju za muzičku produkciju RTS-a, kao zamenik sekretara za kulturu Beograda, potom na mestu direktora projekata EPK „Beograd 2020” i „Herceg Novi 2021”... Diplomirao je filmsku i TV produkciju na FDU u Beogradu. Zajedno sa Markom Maršićevićem, suosnivač je i direktor „Arterija kriejtiv netvorka”, Instituta za kreativne industrije za region Zapadnog Balkana, sa sedištem u Ljubljani. Osnivač je i izvršni direktor „CODA Artists”, međunarodne agencije za muziku i izvođačke umetnosti, zahvaljujući kojoj su u našem gradu gostovali Elina Garanča, Plasido Domingo i nedavno Marta Argerič. Simfonijski orkestar RTS je odveo na prvo gostovanje u Kini, u Šangaju.

Kolarac je posvetio ličnu imovinu svom narodu i ta osnivačka nezavisnost, jer iza Kolarca ne stoji ni grad ni republika, dovela je do finansijskih problema. Da li treba rešavati status ove institucije?

Moj dolazak na mesto upravnika Kolarčeve zadužbine, osnovane još 1878. znači da će se poštovati volja osnivača, jer tako čuvamo vrednosti na kojima se temelji ovo društvo, a i nemamo mnogo toga značajnijeg što u našem narodu postoji gotovo vek i po i duboko je utkano u srpsku kulturu. To je koncept održivosti koji je prošao najduži test. U tom smislu može da se tumači i status zadužbine, koji je nezavisan po zakonu. Kada je zdanje otvoreno 1932, svojim izgledom i delatnošću moglo je da stane u red velikih svetskih dvorana koje su takođe zadužbine, poput Karnegi hola: to je bio naš Karnegi hol.

Ako zadužbina sačuva nezavisni status, kako će se izboriti sa velikim troškovima, i uz to još zaraditi?

Sada smo u završnoj fazi restitucije, jer veliki deo materijalnog nasleđa koje je Kolarac ostavio kako bi zadužbina poslovala, u skladu sa zakonom treba da se vrati ovoj instituciji. To bi olakšalo finansijsko funkcionisanje. Ima još nekoliko modela koji su primenjivi. Jedan je projektno finansiranje, kroz različite izvore iz regionalnih i evropskih fondova. Dva projekta su već aktivna, a biće ih još. Potom primećujem nešto manju produkciju Kolarca, ali imali smo pandemijsku krizu u međuvremenu. Moja namera je da organizujemo koncerte velikih umetnika, kao nekada u ciklusu „Velikani muzičke scene”. Radićemo svoju produkciju koncerata u nekoliko ciklusa i to će biti izvor prihoda. Razmatramo i ideju o festivalu. Zakon o zadužbinama definiše projektno finansiranje. Zakon o kulturi u dva člana, izdvaja Kolarac i navodi da on uživa posebnu brigu, dok drugi član naglašava da, ako postoji osnov, u kontinuitetu u obavljanju delatnosti, postoji mogućnost finansiranja do 45 odsto tekućih i materijalnih troškova. U tome se sastojala borba prethodne upravnice da republika i grad prihvate svoje obaveze prema kući koja služi narodu 90 godina. Prethodna upravnica, Jasna Dimitrijević je uspela da održi zadužbinu i njenu delatnost u teškim vremenima.

Značajne dvorane u svetu imaju pomoć velikih kompanija. Da li ste i na to mislili?

Sa širokom društvenom kampanjom želimo da okupimo krug „novih zadužbinara”. U ovoj zemlji ali i van nje, postoje ljudi koji imaju svest o opštem dobru i važnosti ove ustanove, koju je imao i Kolarac. Oni su odrastali u Kolarcu, učili jezike, dolazili na koncerte, izložbe. U obnovi zgrade koja ima 4.500 kvadrata, sada imamo dva donatora, od kojih je jedan član Upravnog odbora i vredan nam je kao zlato, koji su uradili značajne stvari. U završetku su radovi na obnovi parketa na delu balkona i stepeništu jedne od najakustičnijih dvorana u zemlji. Drugi je prošle godine donirao računare i veoma je aktivan u novim inicijativama.

Da li će u nastojanju da se obezbede sredstva atraktivnim koncertima, oni biti dostupni svim građanima?

Kad ste limitirani veličinom dvorane koja ima 883 mesta kao Kolarac, onda možete računati na popularne cene ulaznica samo ukoliko imate sponzora. Ako nemate, ne možete, ali je svakako dobro da umetnik dođe u našu sredinu, nekada će program biti dostupan svima, a nekad neće jer će se komercijalno tretirati, ali obećavam da će biti više prilika da se čuju svetski umetnici i za širi auditorijum. Kolarac će ostati podijum za domaće stvaraoce i promociju mladih talenata. Trudiću se da programi budu dostupni svima, jer želimo da podstičemo i kompanije da budu partneri. Ali da dodam, neprihvatljivo niske cene sam zatekao u zadužbini kad je reč o izdavanju prostora i neki klijenti koji imaju sredstva da plate zakup, ipak traže da iznajme prostor po minimalnoj ceni ili bez naknade. To je u neku ruku i pozitivno jer doživljavaju zadužbinu kao opšte dobro. Ipak, Kolarac ne može da bude dostupan svima na taj način, a da pri tom ima dugovanja za materijalne troškove i plate zaposlenih. Kao upravnik ću se truditi da ustanova bude zdrava, u smislu obaveza prema zaposlenima i svim našim partnerima. Uradićemo analizu prometa sredstava, ne smemo da ugrozimo sopstveni rad da bi nešto bilo besplatno.

Kada ćemo biti upoznati sa kompletnim programom vaših aktivnosti?

Koncertni program sada koncipiram sa timom. Imaćemo kao goste velika imena. Svake godine 4. februara na Dan Velike dvorane, koja će u ovoj sezoni obeležiti 90. rođendan nastupaju vrhunski umetnici. Uskoro ćemo javnosti predstaviti plan sezone do kraja godine, a tokom jeseni ćemo najaviti plan za 2023. i uporedo i za 2024. tako da se dve godine unapred razmišlja o projektima, kako bi bili sinhronizovani sa evropskim i svetskim partnerima i srodnim institucijama. Institut za strane jezike je imao veliku tradiciju, ali moramo naći način da ponovo dobro funkcioniše. Tu su i knjižara i galerija, kao i predavačka delatnost, a Centar za muziku će biti još efikasniji. Sve programe ćemo obuhvatiti novim komunikacijskim jezikom, koji će efikasno predstavljati celokupan rad zadužbine. Saradnja sa BF i sa SO RTS se nastavlja. I to je naš izvor prihoda. Kod nas će biti načinjeni snimci svetski poznatog baritona Željka Lučića, kao i dugometražni film o njemu. Trudićemo se da Kolarcu povratimo i fizički sjaj i glamur.

Audiofilski vinili od 1.000 dolara

– U zadužbini ima prostora koji su atraktivni, a ne koriste se dovoljno, recimo centralni hol ispred velike dvorane. Zgrada predstavlja i muzejski prostor, a uz prodavnicu suvenira, biće atraktivna posetiocima. U Velikoj dvorani su svirali najveći svetski muzičari i postoje audio-snimci njihovih nastupa. U prilici smo, kao retko ko, da uradimo produkciju audiofilskih ploča – vinila, vrhunskog kvaliteta, koji mogu biti dostupni i putem onlajn trgovine. Takva izdanja u svetu koštaju i do 1.000 dolara. Načini postoje. Cilj je da ustanova bude stabilna i na ponos svakom posetiocu Kolarca, koji će osetiti drugačiju atmosferu. Ovo je ipak hram kulture – kaže upravnik Kolarca.