Četvrtak, 09.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žilnik: Danas gledamo najstrašnije slike

Poznati reditelj, legenda Novog Sada, kao gost novosadskog Ogranka SANU, govorio je o svom životnom putu i stvaralaštvu
Желимир Жилник (Фото И. Милутиновић)

Novi Sad – Reditelj čije su teme ujedno teme bivše Jugoslavije i svih zemalja koje su nastale iz nje, avangardni umetnik i legenda Novog Sada na koga su svi ovde ponosni – Želimir Žilnik, bio je gost Ogranka SANU u ovom gradu i predsednika dr Stevana Pilipovića, koji ga je ovim rečima predstavio publici u Platoneumu, a proslavljeni umetnik je ovde iscrpno, u razgovoru sa dekanom Akademije umetnosti u Novom Sadu Sinišom Bokanom, govorio o svom životnom putu i stvaralaštvu, koje mu je u životu dugom 80 godina, donelo neke od, kako je ovom prilikom kazao, najprijatnijih i najoptimističnijih trenutaka. Podelio je razmišljanja i o aktuelnim internacionalnim temama, o migrantima o kojima je snimio film, kao i o ratu u Ukrajini, oko koga, međutim, nema velikog optimizma.

– Sve nas šokira, zaprepašćuje i verovatno sve plaši ovo što se dešava u ratu između Rusije i Ukrajine. Iznenađuje nas i plaši zbog toga što pored svih tih užasa definitivno ima straha koliko će to imati efekta i na čitav svet, na raspored ekonomskih parametara, komunikacija, kulturne saradnje i čini mi se već ima efekta na svetski mir. Tako da u ovom momentu nisam u nekom raspoloženju velikog optimizma, nego velike brige i razočaranja. Jer, svet je posle 1991. i ujedinjenja Nemačke preneo poruku da će se živeti u širokoj, ali temeljenoj demokratskoj atmosferi, a eto samo za tih 20 godina nalazimo se u situacijama koje nas, gledajući neke slike, podsećaju na najstrašnije slike iz Prvog i Drugog svetskog rata – kazao je Žilnik.

Stevan Pilipović, Siniša Bokan i Želimir Žilnik (Foto: S. Kovačević)

Proslavljeni reditelj je i autor filma o migrantima „Najlepša zemlja na svetu” (2018), a sa nekima od njih iz Avganistana razgovarao je u Austriji. Kaže da ga je šokirao odgovor migranta koga je pitao da li zna da je Austrija zemlja velike kulturne i carske tradicije, sa dinastijom Habzburga 500 godina. „Jeste, mi smo ovde prijatno primljeni, ali to je više seljačka zemlja, naše avganistanske dinastije su pre 3.000 godina bile na vlasti po 800 godina”, preneo je reči tog čoveka. Austrijskom producentu je odmah kazao da je to „ta tema”. Glavni junak filma, mladi Bager, kako je napomenuo Žilnik, sad je u Beču zvezda Burg teatra i igra u Šilerovom komadu, na nemačkom jeziku.

Žilnik je rođen u Nišu u logoru 1942, a detinjstvo je proveo u Zemunu kod babe i dede. Kasnije je prešao kod tetke u Novi Sad. Još dok je bio dete film ga je magnetizirao, kazao je pričajući i da je njegova gimnazijska generacija mogla da gleda u bioskopima bogat strani repertoar jer je zemlja imala veliku kulturnu otvorenost, pa su gledali, u novosadskom „Jadranu” ili u Tanurdžićevoj palati, filmove Bunjuela, italijanskog neorealizma, ceo francuski novi talas.

– Za tadašnji živalj je kinematografija bila možda jedina precizna informacija kako se živi sa druge strane granica. Nismo mi te filmove gledali zbog izvanrednog stila, nego da vidimo kakav je Pariz, kako se oblače i komuniciraju. Bunjuela smo gledali da vidimo kakva je Španija, a kad je došao Bergman, Skandinaviju, kulturu, svakodnevni život – navodi.

Sa 18 godina otkrio je kino-klubove, organizovao je filmske večeri, a prvi profesionalni rad imao je kao asistent režije kod Dušana Makavejeva 1965. sa kojim se upoznao preko Tribine mladih. Kada je 1966. osnovana „Neoplanta film”, javio se tamo gde je i napravio svoj prvenac „Žurnal o mladima na selu, zimi” (1967). Snimljen je po selima u okolini Novog Sada i dobio veliku podršku i nagrade.

Ubrzo, na Berlinskom filmskom festivalu, Žilnik je dobio nagradu „Zlatni medved” za „Rane radove” (1969). Bio je „šokiran” kada su mu to rekli, ali kaže da je bio šok i to što je iz socijalističke zemlje izašao film koji se osvrće na bolne teme revolucije u Čehoslovačkoj. Kod nas je posle četiri meseca prikazivanja, seća se, javni tužilac podneo tužbu i tražio zabranu filma. Na sudu, gde je reditelj – inače pravnik po struci, kako kaže, upotrebio svoja pravnička znanja, sudija je odbacio tužbu. „To je razgnevilo neke ljude iz birokratskih struktura”, kazao je Žilnik i dodao da je isključen iz Saveza komunista, ali da to „nije bilo tako strašno” i da je to shvatio kao mogućnost koja može da se desi kad idete u provokaciju tabua. „Ako ti imaš ove reakcije, budi srećan”, rekao mu je Žika Pavlović.

Žilnikov film „Sloboda ili strip” (1972) je zabranjen i sklonjen. U tom periodu je sklonjen i film „Misterija organizma” Makavejeva. Došlo je do preokreta u politici „Neoplante”, od otvorenog u dogmatsko. Žilnik je kazao da su u to vreme gotovo sve zemlje sveta imale neku cenzuru, među kojima i Velika Britanija, tako da je zabranu doživeo u smislu „može to i tebi da se desi”. Međutim, ostao je bez socijalnog osiguranja 1972. i to je bilo, kaže, bezizlazno stanje. Otišao je u Nemačku, gde je snimio sedam filmova, ali i tamo mu je jedan kratki i jedan dugometražni film bio zabranjen.

U Novi Sad, „grad koji je ipak imao proplanke slobode”, vratio se 1976. gde ga je direktor u SNP-u Miloš Hadžić pozvao na pozorišni rad. U to vreme je otvoren TV Novi Sad i Žilnik tamo, kao i na TV Beograd, stvara seriju televizijskih filmova i doku-drama. „Polazio sam od toga šta me kopka. Odemo u Zrenjanin i pola sata se vrzmamo po selima, nađemo čiče od 80 godina – fantastične priče”, seća se. I danas, posle pola veka, kaže, dobija pozive i traže se retrospektive.

Tokom osamdesetih, kao i devedesetih u nezavisnim produkcijama, nastaju Žilnikovi igrani filmovi koji su dobijali najznačajnije nagrade domaćih festivala, a „Marble Ass” (1995) još i vrednu nagradu „Tedi ber” na Berlinaru. Na prelomu tih decenija, dve godine je bio urednik kulturnog programa TV Novi Sad, gde je otvorio vrata mladima, kojima je i danas posvećen kroz radionice koje drži svuda u svetu. On kaže da se sa starošću zatvaramo i imamo distancu prema mladima, kompleks da će nas pretrčati, ali da je njemu interesantno da osluškuje šta je tim generacijama u prvom planu i da ih ohrabri kada čuje dobre teme.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

LaCosta
"кинематографија била можда једина прецизна информација како се живи са друге стране граница" Sa ovim tesko mogu da se slozim posto su filmovi retko pokazivali stvarno stanje stvari vec su preferirali idealiziranje. Upravo zbog toga je Holivud imao magicnu moc i opcini sirotinju sirom sveta koja je zelela da zivi onako kako su to videli u njihovim filmovima. Nije cudo kada sretnete rumunskog gastarbajtera u inostranstvu koji vam kaze da je srecnije ziveo za vreme Causeskua nego u demokratiji
Sтарая пластинка
...свет је после 1991. и уједињења Немачке пренео поруку да ће се живети у широкој, али темељеној демократској атмосфери... To je bila želja svih sem zapadnih elita, koje su imali druge planove, koje realizuju od 91 do danas.
ana lalic
Kriviti za sve zapadne elite bez preuzimanja sopstvene odgovornosti niti je objektivno niti ce resiti bilo koji problem. Korupcija, nezasitiva glad za novcem i vlascu, i nedostatak pravne drzave su glavni uzroci propadanja drzava novonastalih raspadom Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.