Iluzije su opipljive

Ovih dana iz štampe je izašao novi, drugi zbornik radova „Handke u Srbiji”. Izdavač je Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Ovaj svojevrsni nastavak prvog zbornika, objavljenog pre nešto malo manje od dve godine, takođe je obnarodovan pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.

Time je okončan projekat „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea u Srbiji”, najvećeg poduhvata u kojem je asocijacija srpskih književnih prevodilaca ikad učestvovala. Posle prvog, koji je naišao na lep odjek i bio zaista reprezentativan, drugi zbornik daje dodatnu dimenziju sagledavanju i promišljanju dela velikog austrijskog, evropskog i svetskog pisca, koji je ujedno uvek bio i jeste i naš.

I ovaj zbornik je, kao i prvi, uredio Duško Paunković, predsednik UKPS.

Novo kapitalno izdanje posvećeno dobitniku Nobelove nagrade za književnost otvara David Albahari, reminiscentnim člankom pod naslovom „Handke i ja”. Katarina Roringer Vešović Handkeovo stvaralaštvo promišlja u intrigantnom naslovljenom tekstu „Rođen u znaku pitanja”, a potom sledi esej „Nema predstave” jednog od vrsnih prevodilaca Handkeovih dela na srpski, Žarka Radakovića.

Dok se Skot Abot, u prevodu s engleskog Đorđa Tomića, upušta u „ponovno čitanje Petera Handkea”, Muharem Bazdulj, kako sâm apostrofira u svom „triptihu s komentarima”, prati Handkea kroz osmu životnu deceniju.

Potpisnik ovih redova u zborniku se oglasio esejom ili memoarskom prozom pod naslovom „Na Drini Morava!”, Goran Radovanović o Handkeu razmišlja kao o „stidu i inspiraciji”, dok Saša Skalušević o Handkeu piše kao o „sakupljaču zrna soli” i, pored ostalog, citira njegove reči: „Iluzije su opipljive. Kad ih nemamo, gubimo mentalno zdravlje.”

Nenad Jovanović nas na novo čitanje nobelovca koji bi nobelovac bio i da nije dobio Nobelovu nagradu poziva člankom „Ulazi Handke”, dok Dunja Šukara piše o „ulozi prostora u razvoju romana Veliki pad”.

Bojan Savić Ostojić efektno secira „stenografiju panike”, opisujući nervni slom praćen napadom panike, usled čega se Handke dobrovoljno hospitalizovao 26. marta 1976, a Nikolina Zobenica na veoma interesantan način tumači Handkeovu jednočinku „Podzemni bluz”.

U najobimnijem i zacelo jednom od najlepših radova u ovom zborniku, pod naslovom „Trgni se, Gerda!”, Olivera Dragišić pruža nam uvid u istoriografsko čitanje Golmanovog straha od penala. Dejan Simonović Handkea promišlja u eseju „O formulama i ljudima”, a Ivan Milenković sve kazuje već samim naslovom: „O Handkeu, ili osuđenost na jezik”.

„Sedam mogućih čitanja mentalnog profila Jozefa Bloha” naslov je temeljnog, višekrakog i inspirativnog eseja Igora Marojevića, ništa manje temeljan i opservativan nije ni Petar Dragišić dok tumači odnos i ponašanje nemačke javnosti prema dodeli Nobelove nagrade za književnost 2019, Srđan Tešin potpisuje tekst „S onu stranu krivice i nevinosti”, a Zbornik zaključuje Jasmina Vrbavac kratkim esejom „U potrazi za prisutnošću”.

Promocija zbornika  u salonu UKPS

U salonu Udruženja književnih prevodilaca Srbije večeras u 18 sati počinje tribina posvećena novom kapitalnom izdanju UKPS – drugom zborniku radova o Peteru Handkeu.

O zborniku „Handke u Srbiji 2”, ali i o još koječemu što se dotiče velikog austrijskog, evropskog i svetskog pisca, dobitnika Nobelove nagrade za književnost, govoriće pisci Muharem Bazdulj i Vladimir Kolarić. Urednik i moderator tribine je Vladimir D. Janković.

K. R.