Sen-Sans me podseća na školske, zemunske dane

Zaljubljenici u muziku i vrhunski solisti – Maja Bogdanović, violončelistkinja i Danijel Roland, violinista, nastupiće na završnom gala koncertu ove godine, sa Simfonijskim orkestrom RTS-a, pod upravom Bojana Suđića, večeras u 20 časova u Kolarčevoj zadužbini. Na programu je Sen-Sansov Koncert za violončelo br. 1, a iz opusa istog autora biće izvedena i jednostavačna kompozicija „La muse et le poete”, op. 132, komponovana kao dupli koncert za violinu i violončelo, koji je sam kompozitor opisao kao „razgovor između dva instrumenta umesto debate dva virtuoza”. Maja Bogdanović, nekadašnja pariska studentkinja, u Evropi je postala značajna umetnica u svetu klasike, a veoma često sarađuje sa savremenim kompozitorima. Posle gotovo dve decenije života u Parizu, Maja Bogdanović se u Amsterdam preselila zbog violiniste Rolanda, a njihov kompakt-disk „Pas de deux” pobrao je svojevremeno sve pohvale.

– Koncert za čelo br 1. Sen-Sansa je delo mog detinjstva, obožavam da ga sviram i podseća me na školske, zemunske dane provedene sa profesorkom Nadom Jovanović. Kasnije sam ga izvodila po celom svetu (pre mesec dana na turneji u Južnoj Africi) i ono nekako odrasta sa mnom i uvek me prati tokom života. Koncert je vrlo energičan, elegantan, sa neizbežnim francuskim šarmom – kaže Maja Bogdanović na početku razgovora za „Politiku”.

Jednostavačnu kompoziciju „La muse et le poete” Sen-Sansa izvešćete sa Danijelom Rolandom, koji je vaš partner i u životu, kakav će biti vaš muzički razgovor ?

Dupli koncert Sen-Sansa za violinu i čelo zamišljen je kao poema – romantičan dijalog pomenuta dva instrumenta, sa vatrenim pasažima, vrlo slikovit i pevljiv. Prvi put izvodimo ovu kompoziciju Danijel i ja i uživali smo u pripremi i probama sa SO RTS-a. Činjenica da je napisan kao dijalog, za nas je dodatno posebna jer ga izvodimo zajedno, veoma lako je zamisliti da dva izvođača imaju neku ličnu „vezu”, pa nas to i poistovećuje sa ovim delom. Čak me jedan pasaž podseća na našu ćerkicu, jer ona obožava balet, i svaki put kad sviram zamišljam nju kako igra u svojoj haljinici.

Sa SO RTS-a i maestrom Suđićem ste snimili i kompakt disk, o kojim kompozicijama je reč?

Letos smo snimili francuski disk sa koncertima Sen- Sansa i Laloa, kome se sledeće godine obeležava 200 godina rođenja, to je naš prvi zajednički disk u ovoj svečanoj godini za orkestar RTS-a, koji će izaći za PGP-RTS, a u aprilu za „Challenge records“. Sa mestrom Suđićem nam je ovo prva saradnja. U ovom slučaju važno mi je bilo da snimimo dela sa kojima imam veliko iskustvo i sa kojima se osećam „slobodno” i imam krila. Na maestra Suđića možete apsolutno da se oslonite u tom letu.

Danijela Rolanda opisuju kao harizmatičnog i avanturističkog izvođača. Koliko je teško slediti taj njegov „avanturizam” u muzici?

Violinista Danijel Roland je neverovatan izvor dobre energije, uvek dopunjujemo jedno drugo, na sceni i van nje. Nije teško pratiti se, kad se dobro slažete i podržavate. Možda je jedna od njegovih najluđih ideja bila da se venčamo tokom trajanja njegovog „Stift internacionalnog muzičkog festivala” prošle godine, jer smo dugo čekali na olakšanje kovid mera, a tada su uglavnom svi naši prijatelji bili prisutni. Roland je osnovao 2005. ovaj festival koji se sada sastoji od 35 koncerata u nedelju dana, odsvirali smo ceo ciklus Šostakovičevih gudačkih kvarteta u 24 časa, a dan posle venčanja sam nastupala na završnom koncertu. „Stift” se događa krajem avgusta, na istoku Holandije, gde je priroda u to vreme prelepa, na raznim lokacijama počevši od crkve iz 13. veka, preko Muzikcentruma u mestu Enshede, dvorca Tvikel, kao i u Planetarijumu, ili na otvorenom. Uvek je fenomenalno i nezaboravno iskustvo! Zahvaljujući Danijelu, imala sam prilike da upoznam našu Isidoru Žebeljan, jer nam se putevi u Srbiji nisu ukrstili, ali u inostranstvu jesu, zahvaljujući njenom prijateljstvu sa Danijelom (za koga je napisala violinski koncert). Zajedničkih projekata i ideja s njom je postojalo na pretek, kao dupli koncert za nas dvoje, ali je sudbina nažalost surovo odlučila da se to neće dogoditi. Danijelov otac David je bio engleski kompozitor, avangardista i on je odrastao okružen novom muzikom. I ja sam često izvodila i snimala nova dela, neka su čak i pisana za mene, volimo da upoznajemo kompozitore sadašnjice.

Roland je više od decenije bio vođa „Brodski kvarteta”, imajući i sjajne koncerte iza sebe, takođe, imate dinamične karijere, kako uspevate da se uskladite i kakvi vas angažmani očekuju?

Imamo tu sreću da dosta vremena provodimo zajedno, na sceni i kod kuće. Dogodi se da neko mora da ode na drugi kraj sveta za svoje koncerte. Prošlog meseca preletela sam pola planete, prvo sam išla na turneju u Južnu Afriku, pa u Meksiko preko Evrope, dok je Danijel Roland svirao u Evropi i stigao da poseti Beograd. Amsterdam je naša kuća, ali i Zemun, i jako često avion…. Po povratku iz Beograda nas očekuje mini zimsko izdanje „Stift festivala” i već se radujemo prazničnoj atmosferi! Očekuju nas pojedinačni koncerti sa značajnim svetskim orkestrima, potom zajednička turneja u Južnoj Africi, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji. Na put nas često prati i naša dvogodišnja ćerkica Lili koja obožava muziku, čak ima i malu violinu, trenutno zna balet „Krcko Oraščić” napamet, ona je naše malo sunce koje obasjava sva putovanja!