Rvanje ujedinilo dve Koreje, sokolarstvo povezalo pola sveta

Konvenciju o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Unesko je doneo 2003. godine i do danas ju je ratifikovalo 180 država. Među njima nisu Rusija i SAD, čime je Reprezentativna lista nematerijalne baštine čovečanstva, na kojoj je trenutno 568 upisa, bez sumnje prikraćena za veliko bogatstvo. Za razliku od pomenutih velesila, NR Kina je inicijativu Uneska zdušno prihvatila. Ova zemlja na svom tlu organizuje internacionalne festivale nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i stručne skupove na ovu temu širom Evrope.

U operativnim smernicama za sprovođenje konvencije precizirano je da države jednom u dve godine mogu da nominuju neki element nematerijalne baštine za Reprezentativnu listu. Od tog pravila se odstupa u slučaju zemalja koje tek počinju da daju doprinos živoj baštini čovečanstva. Tu „pozitivnu diskriminaciju” Srbija je iskoristila upisavši se dve godine uzastopce – 2017. s kolom i 2018. sa pevanjem uz gusle.

Na početku formiranja Reprezentativne liste ovakav cenzus nije postojao, pa su pojedine zemlje ubeležile veliki broj upisa. Tako je Hrvatska sa 18 „recki” izdominirala u našem regionu, dok ostale eksjugoslovenske republike imaju skor približan srpskom. Izuzetak je Crna Gora sa tek jednim upisom – 2021. usvojena je nominacija kulturne baštine Bokeljske mornarice, najstarije bratovštine (društva) pomoraca na Jadranu, a prema nekim podacima i na svetu. No, crnogorski prvenac nije mogao da prođe bez predigre karakteristične za ove prostore. Naime, tokom pripreme nominacionog dosijea, Kotorska biskupija iznela je stav da je Bokeljska mornarica deo tradicije katoličke crkve i hrvatskog naroda. Pojedine političke partije iz Hrvatske su čitav slučaj podigle na međunarodni nivo, zatraživši od Evropske komisije da se izjasni o ovom pitanju. Kompromis je ipak postignut, u nominacionom dosijeu pomenuti su i Hrvati i katolici i kult Svetog Tripuna, pa je Bokeljska mornarica 2021. uplovila na Reprezentativnu listu Uneska pod crnogorskom zastavom. Međutim, samo godinu kasnije, Hrvatska je na ovu listu upisala Tripundanske svečanosti i kolo Svetog Tripuna kao tradiciju bokeljskih Hrvata koji danas žive u matici... Unesko je aminovao, u skladu s praksom da se izbegava arbitriranje i podgrevanje rivaliteta na polju koje je osmišljeno zarad saradnje i kulturnog prožimanja.

Tako je završena priča o susedima koji nisu mogli da se dogovore o zajedničkoj nominaciji nematerijalnog dobra. Na tako nešto ih nije inspirisao ni slučaj iz 2017, koji je bio svojevrsna svetska senzacija. Te godine, na Reprezentativnu listu upisana je jedna vrsta tradicionalnog rvanja, koju su, uz posredovanje Uneska, zajednički nominovale Demokratska Narodna Republika Koreja i Republika Koreja, spojivši kandidature koje su prethodno odvojeno podnele. Istorijskom upisu tokom zasedanja Međuvladinog komiteta za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje je održano na Mauricijusu, lično je prisustvovala generalna direktorka Uneska Odri Azule. Ona je tom prilikom istakla kako ovaj simbolični korak ka međukorejskom pomirenju pokazuje mirotvornu moć kulturnog nasleđa.

Za razliku od Hrvatske i Crne Gore, Slovenija je pokazala smisao za regionalnu saradnju, pa je oko kandidature tradicionalnog uzgoja konja lipicanera okupila Austriju, BiH, Hrvatsku, Mađarsku, Rumuniju i Slovačku.

Osim internacionalnih sadejstava, moćan adut za upis u baštinu čovečanstva jesu i što šire kolaboracije unutar države predlagača. Tako su na primer iza nominacije porodične slave, osim Etnografskog muzeja, stali i muzeji u Čačku i Zaječaru, Muzej Vojvodine, Muzej hleba u Pećincima, leskovačko udruženje za promociju slavskog kolača... I porodice s kojima se sarađivalo u pripremi nominacijskog dosijea dale su saglasnost da budu „žiranti” kandidature, odnosno garanti da će slavsku tradiciju očuvati i preneti na buduća pokolenja.

Da kulturno nasleđe, ako postoji dobra volja, može da spoji „pola sveta”, dokazala je multinacionalna nominacija tradicije sokolarstva. Ujedinjeni Arapski Emirati su 2010. inicirali kandidaturu ovog rasprostranjenog nematerijalnog kulturnog nasleđa, a onda su se u nominaciju uključile još 24 države – Austrija, Belgija, Hrvatska, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Irska, Italija, Kazahstan, Republika Koreja, Kirgizija, Mongolija, Maroko, Holandija, Pakistan, Poljska, Portugalija, Katar, Saudijska Arbija, Slovačka, Španija i Sirija.

Među zanimljive grupne nominacije spada i veština pravljenja i korišćenja kus-kusa, čiji su „potpisnici” Maroko, Tunis i Alžir. Ove zemlje su i u „konzorcijumu” država Sredozemlja, koje su na Reprezentativnu listu upisale – mediteranski način ishrane. U sekciji gastronomskih tradicija i receptura na Reprezentativnu listu Italija je pre nekoliko godina upisala pravljenje napolitanske pice, dok je Francuska hleb baget, jedan od najprepoznatljivijih nacionalnih simbola, tek 2022. pridružila živoj baštini čovečanstva.

Ako ste pomislili da bi adekvatan srpski prilog švedskom stolu Uneska bila veština zavijanja sarme, jedna važna napomena: da bi se ovo omiljeno jelo u matici i dijaspori uopšte kandidovalo za Reprezentativnu listu, najpre mora da bude upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa. Dakle – čeka se predlagač...

Darko Pejović