Mir-Jam, čitana i osporavana autorka

Krajem prošle godine navršeno je 70 godina od smrti spisateljice Milice Jakovljević poznatije kao Mir-Jam, čija celokupna dela je objavila izdavačka kuća „Portalibris”, sve njene romane: „Ranjeni orao”, „To je bilo jedne noći na Jadranu”, „Nepobedivo srce”, „Otmica muškarca”, „Greh njene majke”, „U slovenačkim gorama”, „Samac u braku”, „Mala supruga”, kao i zbirke priča: „Dama u plavom”, „Devojka sa zelenim očima”, „Časna reč muškarca”, „Sve one vole ljubav”.

U „Portalibrisu” podsećaju na fenomen Mir-Jam, na to da je Milica Jakovljević bila srpska književnica i novinarka velikog uticaja u periodu između dva svetska rata.

Rođena je 22. aprila 1887. godine u Jagodini, ali se ubrzo posle završetka Prvog svetskog rata preselila u Beograd, gde je započela svoju novinarsku i književnu karijeru. Najpre piše za beogradski list „Novosti”, a zatim i za „Nedeljne ilustracije”. Njena novinarska karijera bila je uspešna, o čemu slikovito govori podatak da je 1941. godine Udruženje novinara Srbije imalo 264 člana, od čega samo 12 žena, a Mir-Jam je bila jedna od njih. Nesumnjivo je da je za ženu u međuratnom periodu bilo potrebno mnogo hrabrosti, istrajnosti, umeća i talenta kako bi se izborila za svoje mesto u dominantno muškom svetu.

Bila je novinarka „Novosti” sve do šestoaprilskog bombardovanja Beograda i početka nemačke okupacije, nakon čega ovaj list prestaje da postoji. Iako egzistencijalno ugrožena, nije prihvatila da sarađuje sa okupacionim listovima kako ne bi osramotila svoje porodično ime i ugled brata Stevana Jakovljevića, koji je bio oficir kraljevske vojske u zarobljeništvu.

Nakon Drugog svetskog rata nije mogla da se zaposli kao novinar, jer je izgubila članstvo u Udruženju novinara Srbije, budući da je imala prekid u radu tokom okupacije (što je bilo u suprotnosti sa pravilnikom ovog udruženja). Nova komunistička vlast je surovo odbacila. Jedno od objašnjenja za opšte zanemarivanje možemo pronaći u rečima Oskara Daviča: „Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski sentimentalno i sladunjavo, kao Mir-Jam.”

Umrla je 22. decembra 1952. godine, potpuno zaboravljena i ponižena. Ni u jednim tadašnjim novinama nije izašao nekrolog niti pomen o smrti jedne od najpopularnijih spisateljica međuratnog perioda. Kuća u Molerovoj ulici, u kojoj je živela i radila čitavog života, srušena je, a ni danas, sedamdeset godina nakon smrti, Mir-Jam nema ni spomenik, ni ulicu u gradu koji je ovekovečila na stranicama svojih romana, podsećaju u „Portalibrisu”.

Ipak, bez obzira na sve ovo, popularnost njenih pripovedaka i romana ne opada. Kao primer za ovo navodi se čuveni spor oko autorskih prava do koga je došlo 1972. godine, nakon što je na scenu Ateljea 212 prvi put postavljena dramatizacija njenog romana „Ranjeni orao”. Naime, rodbina Milice Jakovljević osporavala je autorska prava koja je navodno imao knjižar Ivan Veselinović: Mir-Jam je 1946. godine prenela sva svoja autorska prava ovom beogradskom knjižaru zbog očigledne egzistencijalne ugroženosti. Međutim, čini se da su Zakonom o nacionalizaciji Veselinoviću oduzeta ova prava, te je opština Stari grad postala njen zakonski naslednik, a porodica je imala pravo na „zagarantovani deo”.

Iako su Mir-Jam čitale naše bake i majke bez obzira na svoj društveni status, nivo obrazovanja i politička ubeđenja i tokom perioda socijalističke Jugoslavije, one su to čitale kada ih niko ne bi gledao. Žene su ovo činile zato što je njena literatura okarakterisana ne samo kao politički i ideološki nepodobna već kao lako ljubavno štivo za žene, dakle, banalno i bezvredno. Danas ove vrste stigmatizacije više nema i to se upravo vidi po velikom broju filmova i televizijskih serija koje se snimaju po motivima njenih romana i pripovedaka.