Usredsređenost na dela iz bogate muzejske kolekcije

Nakon uspešnih programa u 2022, koje je prestonički Muzej savremene umetnosti realizovao u svoja tri izlagačka prostora, medijima je juče najavljen bogat program i za ovu godinu.

Izdvajajući dve postavke koje su bile tokom proteklih 365 dana izuzetno posećene, a to su izložbe Ervina Vurma „Jedan minut zauvek” i tek završena retrospektivna izložba Mrđana Bajića „Nepouzdani pripovedač”, Marijana Kolarić, direktorka ovog muzeja, podsetila je da se ova kuća može pohvaliti i nagradama.

– Među najznačajnijima je „Politikina” nagrada za najbolju izložbu u 2022, dodeljena Sanji Latinović za postavku „Prepreka ili prag”, kustoskinje Une Popović, održanu u Salonu muzeja, kao i priznanje „Lazar Trifunović” dodeljeno našem kustosu Miroslavu Kariću za tekst „Studija slučaja”, objavljen povodom izložbe Biljane Đurđević, koja je takođe održana u Salonu – rekla je Marijana Kolarić

Ona je dodala da publiku ove godine očekuje program kojima će biti demonstriran značaj muzejske kolekcije, počev od izložbe radova Olge Jančić, kojom se pokreće ciklus posvećen vajarkama i kojim se otvaraju pitanja o poziciji, praksi i vidljivosti žena vajarki, kao i recepciji njihovog rada, preko inkluzivnog programa namenjenog slepim i slabovidim osobama, a kroz izložbu „Plava izložba”, pa do otvaranja izložbe u Srpskom kulturnom centru u Parizu, posvećene obeležavanju 150 godina od rođenja Nadežde Petrović i njenom tamošnjem stvaralačkom periodu.

Mišela Blanuša, šef Odeljenja umetničkih zbirki i izložbi i kustoskinja Zbirke slikarstva od 1900. do 1950, govoreći podrobnije o izlagačkim programima, naglasila je da će fokus programa biti usmeren na rad sa delima iz zbirki muzeja kroz različite koncepcijske, problemske i fenomenološke pristupe.

– Nakon postavke Olge Jančić, u zgradi na Ušću videćemo i tematsku izložbu iz kolekcije koja se bavi fenomenima identiteta i grada, na proleće nas očekuje postavka čija je tema socijalno-angažovana umetnost, a publika će na ovoj izložbi moći da pogleda do avgusta oko 100 umetničkih ostvarenja u svim medijima vizuelnih izražavanja najpoznatijih naših umetnika: Đorđa Andrejevića Kuna, Mirka Kujačića, Marijana Detonija, Sergija Glumca i drugih, a od savremenih radove Vladana Jeremića i Rene Redle, Siniše Ilića, Bojana Đorđeva, Darinke Pop Mitić, Milice Ružičić i drugih – rekla je Blanuša, dodajući:

– U maju otvaramo „Plavu izložbu” koja je rezultat istraživanja značaja i mogućnosti interpretacije umetničkih dela iz naše zbirke sa posebnim akcentom na slepe i slabovide osobe, ali i osobe koje imaju drugačije pristupe učenju od onih koje se tradicionalno praktikuju u muzejima, a uz podršku Saveza slepih Srbije, i u saradnji sa Fakultetom likovnih umetnosti. Od septembra će posetioci moći da pogledaju retrospektivnu izložbu Zorana Naskovskog u saradnji dva muzeja, našeg i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, dok će u oktobru biti postavljena izložba tapiserija Jagode Buić Wuttke.

Miroslav Karić, kustos Salona, najavio je dinamična dešavanja u Salonu i Legatu Zorić-Čolaković, a reč je o osam izložbi.

– Samostalno će se predstaviti umetnici i umetnice od kojih neki već duže vreme žive i rade u inostranstvu poput Vesne Perunović, Kristine Benjocki, Darka Dragičevića, Mihaela Milunovića, a beogradska publika će imati priliku da vidi i novija skulptorska ostvarenja umetnice Olivere Parlić. Takođe, ovdašnja stručna i šira javnost moći će da se kroz saradničke i autorske projekte upozna i sa radovima umetnika Ivana Markovića iz Beograda i umetnice Natalije Vujošević iz Podgorice, zatim sa delima iz zbirke Muzeja suvremene umjetnosti iz Zagreba, kao i sa recentnom vajarskom produkcijom domaćih autora u okviru grupne izložbe posvećene mediju skulpture – najavio je Karić.