Усредсређеност на дела из богате музејске колекције

Након успешних програма у 2022, које је престонички Музеј савремене уметности реализовао у своја три излагачка простора, медијима је јуче најављен богат програм и за ову годину.

Издвајајући две поставке које су биле током протеклих 365 дана изузетно посећене, а то су изложбе Ервина Вурма „Један минут заувек” и тек завршена ретроспективна изложба Мрђана Бајића „Непоуздани приповедач”, Маријана Коларић, директорка овог музеја, подсетила је да се ова кућа може похвалити и наградама.

– Међу најзначајнијима је „Политикина” награда за најбољу изложбу у 2022, додељена Сањи Латиновић за поставку „Препрека или праг”, кустоскиње Уне Поповић, одржану у Салону музеја, као и признање „Лазар Трифуновић” додељено нашем кустосу Мирославу Карићу за текст „Студија случаја”, објављен поводом изложбе Биљане Ђурђевић, која је такође одржана у Салону – рекла је Маријана Коларић

Она је додала да публику ове године очекује програм којима ће бити демонстриран значај музејске колекције, почев од изложбе радова Олге Јанчић, којом се покреће циклус посвећен вајаркама и којим се отварају питања о позицији, пракси и видљивости жена вајарки, као и рецепцији њиховог рада, преко инклузивног програма намењеног слепим и слабовидим особама, а кроз изложбу „Плава изложба”, па до отварања изложбе у Српском културном центру у Паризу, посвећене обележавању 150 година од рођења Надежде Петровић и њеном тамошњем стваралачком периоду.

Мишела Блануша, шеф Одељења уметничких збирки и изложби и кустоскиња Збирке сликарства од 1900. до 1950, говорећи подробније о излагачким програмима, нагласила је да ће фокус програма бити усмерен на рад са делима из збирки музеја кроз различите концепцијске, проблемске и феноменолошке приступе.

– Након поставке Олге Јанчић, у згради на Ушћу видећемо и тематску изложбу из колекције која се бави феноменима идентитета и града, на пролеће нас очекује поставка чија је тема социјално-ангажована уметност, а публика ће на овој изложби моћи да погледа до августа око 100 уметничких остварења у свим медијима визуелних изражавања најпознатијих наших уметника: Ђорђа Андрејевића Куна, Мирка Кујачића, Маријана Детонија, Сергија Глумца и других, а од савремених радове Владана Јеремића и Рене Редле, Синише Илића, Бојана Ђорђева, Даринке Поп Митић, Милице Ружичић и других – рекла је Блануша, додајући:

– У мају отварамо „Плаву изложбу” која је резултат истраживања значаја и могућности интерпретације уметничких дела из наше збирке са посебним акцентом на слепе и слабовиде особе, али и особе које имају другачије приступе учењу од оних које се традиционално практикују у музејима, а уз подршку Савеза слепих Србије, и у сарадњи са Факултетом ликовних уметности. Од септембра ће посетиоци моћи да погледају ретроспективну изложбу Зорана Насковског у сарадњи два музеја, нашег и Музеја савремене уметности Војводине, док ће у октобру бити постављена изложба таписерија Јагоде Буић Wuttke.

Мирослав Карић, кустос Салона, најавио је динамична дешавања у Салону и Легату Зорић-Чолаковић, а реч је о осам изложби.

– Самостално ће се представити уметници и уметнице од којих неки већ дуже време живе и раде у иностранству попут Весне Перуновић, Кристине Бењоцки, Дарка Драгичевића, Михаела Милуновића, а београдска публика ће имати прилику да види и новија скулпторска остварења уметнице Оливере Парлић. Такође, овдашња стручна и шира јавност моћи ће да се кроз сарадничке и ауторске пројекте упозна и са радовима уметника Ивана Марковића из Београда и уметнице Наталије Вујошевић из Подгорице, затим са делима из збирке Музеја сувремене умјетности из Загреба, као и са рецентном вајарском продукцијом домаћих аутора у оквиру групне изложбе посвећене медију скулптуре – најавио је Карић.