Malinarstvo kao šah

Mnogo reči u prethodnoj godini potrošeno je na iznalaženje razloga, pa i krivaca za stanje u proizvodnji našeg najznačajnijeg voća.

Malina je brend naše zemlje i po tome smo poznati u čitavom svetu. Brend „srpska malina” a pre svega „kvalitet Arilje” kreirali su naši kupci, a ne mi jer su vrlo dobro znali šta od nas dobijaju. Nažalost, činjenica je da mi još nedovoljno znamo zbog čega je naša malina bila toliko tražena i šta godinama isporučujemo strancima.

Čini se da je sezona koja je za nama i problemi u plasmanu na svetsko tržište, koji su nastali po završetku berbe, prekretnica u malinarstvu naše zemlje. Nerealna očekivanja i medijski nastupi pojedinih interesnih grupa napravili su ogromne probleme jer je sa porastom otkupne i izvozne cene došlo do značajnog smanjenja količine izvezene maline. Zbog toga je opšti stav naših tradicionalnih kupaca da je previsoka izvozna cena srpske maline glavni razlog smanjenja kupovine u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina, a posebno u sezoni 2022–2023. godine.

Okosnicu malinarske proizvodnje kod nas čine sorte „vilamet” i „miker” koje su neprikosnovene po kvalitetu kada su u pitanju tehnološke karakteristike i za koje kupci pokazuju interesovanje. Neodgovornim ponašanjem, povlačenjem struke pred trgovcima i rasadničarima, kod nas je stvoreno veliko šarenilo pa su i mnogi izvoznici posezali za mešanjem sorata i „miksovanjem” isporuka „vilameta” i „mikera” sa sortama „fertodi” „zamatos”, „polka”, „glen empl” i drugima. A to su sorte koje po svojim karakteristikama nisu ono na šta su kupci navikli i zbog dužine trajanja dovođenja u zabludu, a može se reći i svojevrsne prevare, polako su se okretali drugim tržištima.

Poslednja dešavanja sa visinom cene po kojoj najveći broj izvoznika plasira robu na svetskom tržištu, a koja je dosta niža od cene koju su otkupljivači pisali na otkupnim listovima, ali najveći broj njih još nije isplatio proizvođačima, stvaraju veliku nervozu i neizvesnost u sezoni koja je pred nama. Činjenica je da u dosta dugom periodu u našoj zemlji ne postoji ozbiljan pristup i odgovarajuće savetodavno telo koje bi davalo smernice i uputstva, ne samo u kriznim godinama već i u godinama kada je malinarstvo beležilo znatno bolje rezultate. Tela kao što su nacionalni saveti za malinu (pa i borovnicu, jagodu i drugo voće od značaja za privredu određene zemlje) postoje u Americi, Čileu i drugim zemljama u kojima se reč struke, proizvođača i prerađivača usklađuje i u kojima ne postoje oscilacije povodom pitanja proizvedenih količina, a još manje cena koju ostvaruju na tržištu kao što je to slučaj kod nas. Zbog toga su Čileanci u prethodnim godinama ciljano smanjivali proizvodnju jer su znali šta se dešava i kako će visoke cene uticati na tržište.

Amerikanci marketinškim aktivnostima pospešuju potrošnju i zbog toga se zalihe smrznute robe kod njih, za razliku od Evrope, mesecima smanjuju i samo u novembru su imali pad zaliha za 19 odsto, a u decembru za više od 10 odsto u odnosu na prethodne mesece.

Zbog čega se nama sve ovo dešava i zašto smo dospeli u situaciju da se malina trenutno prodaje po ceni od 300 dinara (plus PDV) za kategoriju „original” brojni su razlozi.

Jedan od njih leži i u činjenici da su kod nas pomešane uloge – proizvođači bi rado da budu hladnjačari, hladnjačari bi da postanu izvoznici a svi zajedno bi da se bave poslom koji nije njihov. U takvim situacijama problemi su neminovni, a gubici zagarantovani i zbog toga ne treba da nas čudi podatak da se trenutno malina može nabaviti po ceni još nižoj od gore pomenute. Ovakvu malinu prodaju uglavnom vlasnici malih hladnjača, a takođe i proizvođači koji su robu uslužno smrzavali u tuđim hladnjačama. Svi oni su vođeni pogrešnim informacijama, a slobodno se može reći i

nezajažljivim prohtevima da malinu u kasnijem periodu prodaju po ceni od 1.000 pa čak i 1.500 dinara. Procena je da je oko pet odsto naše prošlogodišnje proizvodnje na ovaj način uskladišteno i dobar deo tih količina se sada prodaje po ceni od 270 dinara pa i niže I onda smo doživeli da zbog špekulativnih cena u otkupu, a koje su bile rezultat neodmerene želje za ekstraprofitom kod vlasnika neprodate maline sada doživljavamo krah kojem se ne nazire kraj.

Dalje obaranje cene maline sigurno da ne ide nikome u prilog a možda najbolju sliku stanja malinarstva kod nas pred prošlu sezonu otkupa, kada su činjeni pokušaji za stabilizaciju prilika, dao je jedan od vlasnika strane hladnjače koji već dugo veoma uspešno posluje na prostoru zapadne Srbije i čiji kooperanti zbog celokupno isplaćenog prošlogodišnjeg roda sada zadovoljno trljaju ruke. Prema njegovim rečima, na šahovskoj tabli malinarstva Srbije pomešale su se figure. Pešak može postati kraljica dugim i teškim putem do kraja table, konj u šahovskoj partiji nikada neće biti kraljica, a važna je figura igre. Čak i kralj ne može ići daleko, kreće se samo za jedno mesto u igri i može biti matiran. Zato je cilj u ovoj igri biti kraljica – moćna figura svih kretanja. A kraljica su i pravi proizvođači i prerađivači, zaštitari i profesori. Ali svi oni moraju znati gde im je mesto i tada je kretanje slobodno i uspešno.

Zato je zaključak da kada konj umisli da je kraljica, previdom lošeg igrača, biva pojeden od pešaka u njegovom dugom putu po šahovskoj tabli. Pojedinačni pešaci po tabli su sami za sebe ranjivi ali uvezani po tabli postaju moćni i čuvaju jedan drugog – pešak proizvođač, naučni radnik, zaštitar, prerađivač, kupac. I svaki za sebe, poštujući pravila igre, na kraju table može postati kraljica, reče ovaj mudri čovek koji godinama opstaje zahvaljujući poštovanju principa održanja kvaliteta iznad svega.

A taj princip su još u prošlom veku uspostavili rukovodioci Zemljoradničke zadruge iz Arilja sa Svetom Petrovićem na čelu, Radomirom Karićem, Dobrilom Nenadićem, Slavom Radojevićem, Mlađom Krivačićem, Dobrilom Popovićem, Mirkom Dabovićem i drugima, koji su srpsku malinu postavili za standard prema kojem se kupci iz sveta i danas upravljaju.

Imajući u vidu činjenicu da od maline u našoj zemlji direktno i indirektno zavisi više od 350.000 ljudi, naredni meseci i sezona pred nama pokazaće da li su dosadašnja dešavanja napravila nepopravljivu štetu našem malinarstvu jer je Srbija ozbiljno uzdrmala dugogodišnju lidersku poziciju na svetskoj tržnici. Povratak poverenja je dugotrajan i neizvestan proces, a da li su i u kojoj meri naši kupci odustali od „vilameta” i „mikera” videćemo veoma brzo. Ono što ohrabruje jeste da imajući uvid u neke od poslednjih faktura isporučenog „rolenda” sorte „miker” po ceni od 11,10 evra po kilogramu, da možemo biti sigurni kako za najdoslednije ne postoji bojazan i strah da će biti gubitnici u trenutnom „čistilištu” u poslu sa malinama, o čemu je „Politika” pisala u ranijim brojevima.

Institut za voćarstvo, Čačak

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista