Zemljotres u Turskoj naneo veliku štetu već ranjenoj ekonomiji

Kičma turske tekstilne industrije je slomljena, kaže za „Politiku” Aleksandar Međedović, član Upravnog odbora turskog Saveta za ekonomske odnose sa inostranstvom. Zemljotres u jugoistočnom delu Turske, uništio je važan privredni centar te zemlje, a posledice će tek osetiti turska ekonomija i svetska privreda. Prve procene govore da je šteta u Turskoj 84 milijardi dolara.

Samo u provinciji Adijamanu u zemljotresu je porušeno blizu 2.000 objekata. U Hataju gotovo nijedan više nije za upotrebu. Mnoge fabrike su sravnjene sa zemljom.

– Kada odu spasilački timovi Turska će morati da se pozabavi privredom. Teritorija ove zemlje razorena zemljotresom zauzima prostor kao pola Nemačke ili Francuske. Gradovi su uništeni, a sa njima i industrija. To područje naseljava oko 20 miliona stanovnika i industrijski je nastrojeno. Proizvode dosta sirovina za tekstilnu industriju kao što su pamuk i pamučni proizvodi, konci, dugmad, svila. Adana je čuvena po tome od kada je uopšte pokrenuta turska industrija. Dok je u Istanbulu i Bursi sve usredsređeno na završni proizvod – navodi Međedović.

Naglašava da je jugoistočni deo Turske bitan za sirovine ili delove u prerađivačkoj industriji i važan je za čelik, aluminijum, plastiku, hemikalije… Neophodan je i za agroindustriju Turske, budući da veliki deo proizvodnje kajsija i lešnika upravo dolazi odatle.

– Ovo će se sigurno odraziti na lance dobavljača na svetskom tržištu. Sve je obustavljeno. I što je najgore niko ne može da kaže šta će se dalje dešavati. Sada se radi na spasavanju ljudi i infrastrukture. Daleko smo od toga da možemo da sagledamo posledice za privredu. Poginulo je 50.000 građana. Oni koji su preživeli sada neće imati gde da rade – napominje naš sagovornik.

Međedović procenjuje da će se šteta verovatno meriti stotinama milijardi evra. U infrastrukturi je ogromna. Luka Iskenderun gori i poplavljena je, a preko nje se Turska snabdeva energentima.

Smatra da srpska privreda neće trpeti posledice jer nije poslovno u vezi sa ovim turskim regionom.

– Ono što mi imamo od turskih investicija su uglavnom fabrike koje ne zavise od dobavljača iz te zemlje. Kod nas ima 500 miliona dolara turskih investicija što je jako malo gledajući na činjenicu da u Rumuniji ili Nemačkoj imaju nekoliko milijardi evra. U Srbiji je registrovano 3.500 turskih firmi, koje se bave prvenstveno trgovinom, među njima je tridesetak fabrika koje zapošljavaju oko 15.000 radnika. Tekstilci u Srbiji samo šiju, a proizvođači auto-delova sirovine nabavljaju iz nekih drugih zemalja, tako da lanac snabdevanja nije ugrožen – kaže Međedović.

Trgovinska razmena je dve milijarde dolara, pri čemu je turski izvoz oko 1,5 milijardi.

Turska je 19. ekonomija sveta. U borbi da održi visok rast već duže vreme suočava se s visokom inflacijom, padom kupovne moći stanovništva i rastom socijalnih tenzija. Zemljotres je dodatno zakomplikovao situaciju u izbornoj godini.

Prošle godine Turska je imala stopu rasta pet procenata, a ove godine se procenjivalo oko 2,8 i ekonomisti predviđaju da će ova kriza uz ovaj zemljotresom uticati na to da padne očekivana stopa rasta za 0,5 procentnih poena. Procenjuje se da bi Turska mogla da se oporavi za godinu dana jer je jaka privreda sa malim javnim dugom.