Vodič za zdravlje po meri mladih

„Sve je lako kad si mlad”, „Život će ti pokazati šta su pravi problemi”, „Zašto se žališ kad ti je sve potaman”, „Sad si u najlepšem životnom dobu i uživaj dok možeš”... Ovo su neke od najčešćih rečenica koje stižu na adresu mladih ljudi širom planete, jer su mladi objektivno najzdravija generacija – većina njih preležala je dečje bolesti, a boljke odraslog doba još uvek nisu „zakucale” na vrata njihovih života. Međutim, to ne znači da tinejdžeri i adolescenti nisu lišeni nekih zdravstvenih i mentalnih tegoba – podaci govore da su najčešće bolesti zbog kojih mladi traže pomoć zdravstvenog sistema infekcije urinarnog sistema i akutne respiratorne infekcije, ali u porastu su i razni problemi sa mentalnim zdravljem, koji se javljaju u novim i stresogenim životnim situacijama kao što su upis u srednju školu i fakultet, promena sredine ili okruženja, komunikacija sa roditeljima, nastavnicima, vršnjacima i partnerima...

Zbog toga je Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) u saradnji sa Omladinskim timom Beogradskog centra za ljudska prava kreirao „Vodič kroz zdravlje za mlade”, čija je poglavlja pisalo više od dvadeset lekara, profesora, psihologa, psihoterapeuta i mladih osoba koji su na jednostavan i razumljiv način dali odgovore na brojna pitanja mladih o fizičkom i mentalnom zdravlju, kao i konkretne savete o fizičkoj aktivnosti, polno prenosivim bolestima i HPV vakcini.

Podsećajući da zdravlje nije samo odsustvo tegoba, već stanje fizičkog i psihičkog blagostanja, autori ovog priručnika ističu da se bitni aspekti zdravlja nalaze i u pitanjima kako se osećamo, kako komuniciramo sa bliskim ljudima, da li imamo socijalnu podršku i koliko smo sposobni da pružimo podršku drugima, kako donosimo odluke i da li smo zadovoljni svojim izborima i imamo li dovoljno sredstava za osnovne potrebe i higijenu.

– Da bi ostvarili pravo na zdravstvenu zaštitu, potrebno je da budemo zdravstveno osigurani, a prema zakonu zdravstveno su osigurana deca do navršenih 18 godina života, kao i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života. Važno je podsetiti se da sva deca do navršenih 15 godina imaju prava da na bolničko lečenje budu primljena u pratnji jednog od roditelja kad god je to moguće. Nakon navršenih 16 godina, za pregled lekara nije neophodno da roditelji budu u pratnji tokom pregleda. Prema zakonu, dete koje je navršilo 15 godina i ima sposobnost rasuđivanja, ima pravo na uvid u svoju medicinsku dokumentaciju. Nakon navršenih 18 godina, osoba se smatra punoletnom i stiče pravo da samostalno donosi odluke u vezi sa svojim zdravljem u skladu sa zakonom – podsećaju autori priručnika o zdravstvenom vodiču za mlade i ističu da je dobra komunikacija sa izabranim lekarom veoma važna, jer razgovor o zdravstvenim tegobama treba da bude otvoren i iskren.

– Ako ti se učini da ti nije komforno da razgovaraš sa svojim lekarom o nekim temama kao što su seksualno ponašanje, seksualna orijentacija, rodni identitet, partnerski odnosi, nasilje, eksperimentisanje sa psihoaktivnim supstancama, ili osećaš bilo kakvu neprijatnost u vezi sa svojim lekarom, imaj u vidu da imaš prava na drugo mišljenje, ali i na promenu lekara. Zdravstveni radnici su tu da te saslušaju, pregledaju, daju tačne informacije, prijateljski komuniciraju i podrže te – naglašavaju oni. Oni podsećaju da se adolescenti mogu obratiti i savetovalištima za mlade koja postoje pri nekim domovima zdravlja. Pored zdravstveno-vaspitnog rada, u njima se obavlja i individualno savetovanje sa ginekolozima, pedijatrima i stomatolozima, a mladi mogu da dobiju i savete u vezi sa ishranom, mentalnim zdravljem, zlostavljanjem, zanemarivanjem ili bilo kojim drugim zdravstvenim pitanjem koje ih muči. U savetovalištima za mlade često rade i specijalisti higijene, kožnih bolesti, psiholozi i psihijatri, koji mogu odgovoriti na sva pitanja u vezi sa ishranom, negom kože i mentalnim zdravljem, a u njima se često organizuju i grupna savetovanja, naročito kada se radi o temama kao što su seksualno prenosive bolesti, bolesti zavisnosti i vršnjačko nasilje.

Mlade osobe koje su napunile 18 godina, a nisu upisale fakultet najčešće se leče zajedno sa drugim odraslim osobama u domu zdravlja ili bolnici, dok je za akademce obezbeđena primarna zdravstvena zaštita u studentskoj poliklinici. U ovim ustanovama dostupne su usluge opšte medicine, ginekologije, mentalnog zdravlja, ali i drugih grana medicine.