Водич за здравље по мери младих

„Све је лако кад си млад”, „Живот ће ти показати шта су прави проблеми”, „Зашто се жалиш кад ти је све потаман”, „Сад си у најлепшем животном добу и уживај док можеш”... Ово су неке од најчешћих реченица које стижу на адресу младих људи широм планете, јер су млади објективно најздравија генерација – већина њих прележала је дечје болести, а бољке одраслог доба још увек нису „закуцале” на врата њихових живота. Међутим, то не значи да тинејџери и адолесценти нису лишени неких здравствених и менталних тегоба – подаци говоре да су најчешће болести због којих млади траже помоћ здравственог система инфекције уринарног система и акутне респираторне инфекције, али у порасту су и разни проблеми са менталним здрављем, који се јављају у новим и стресогеним животним ситуацијама као што су упис у средњу школу и факултет, промена средине или окружења, комуникација са родитељима, наставницима, вршњацима и партнерима...

Због тога је Популациони фонд Уједињених нација (УНФПА) у сарадњи са Омладинским тимом Београдског центра за људска права креирао „Водич кроз здравље за младе”, чија је поглавља писало више од двадесет лекара, професора, психолога, психотерапеута и младих особа који су на једноставан и разумљив начин дали одговоре на бројна питања младих о физичком и менталном здрављу, као и конкретне савете о физичкој активности, полно преносивим болестима и ХПВ вакцини.

Подсећајући да здравље није само одсуство тегоба, већ стање физичког и психичког благостања, аутори овог приручника истичу да се битни аспекти здравља налазе и у питањима како се осећамо, како комуницирамо са блиским људима, да ли имамо социјалну подршку и колико смо способни да пружимо подршку другима, како доносимо одлуке и да ли смо задовољни својим изборима и имамо ли довољно средстава за основне потребе и хигијену.

– Да би остварили право на здравствену заштиту, потребно је да будемо здравствено осигурани, а према закону здравствено су осигурана деца до навршених 18 година живота, као и студенти до краја прописаног школовања, а најкасније до навршених 26 година живота. Важно је подсетити се да сва деца до навршених 15 година имају права да на болничко лечење буду примљена у пратњи једног од родитеља кад год је то могуће. Након навршених 16 година, за преглед лекара није неопходно да родитељи буду у пратњи током прегледа. Према закону, дете које је навршило 15 година и има способност расуђивања, има право на увид у своју медицинску документацију. Након навршених 18 година, особа се сматра пунолетном и стиче право да самостално доноси одлуке у вези са својим здрављем у складу са законом – подсећају аутори приручника о здравственом водичу за младе и истичу да је добра комуникација са изабраним лекаром веома важна, јер разговор о здравственим тегобама треба да буде отворен и искрен.

– Ако ти се учини да ти није комфорно да разговараш са својим лекаром о неким темама као што су сексуално понашање, сексуална оријентација, родни идентитет, партнерски односи, насиље, експериментисање са психоактивним супстанцама, или осећаш било какву непријатност у вези са својим лекаром, имај у виду да имаш права на друго мишљење, али и на промену лекара. Здравствени радници су ту да те саслушају, прегледају, дају тачне информације, пријатељски комуницирају и подрже те – наглашавају они. Они подсећају да се адолесценти могу обратити и саветовалиштима за младе која постоје при неким домовима здравља. Поред здравствено-васпитног рада, у њима се обавља и индивидуално саветовање са гинеколозима, педијатрима и стоматолозима, а млади могу да добију и савете у вези са исхраном, менталним здрављем, злостављањем, занемаривањем или било којим другим здравственим питањем које их мучи. У саветовалиштима за младе често раде и специјалисти хигијене, кожних болести, психолози и психијатри, који могу одговорити на сва питања у вези са исхраном, негом коже и менталним здрављем, а у њима се често организују и групна саветовања, нарочито када се ради о темама као што су сексуално преносиве болести, болести зависности и вршњачко насиље.

Младе особе које су напуниле 18 година, а нису уписале факултет најчешће се лече заједно са другим одраслим особама у дому здравља или болници, док је за академце обезбеђена примарна здравствена заштита у студентској поликлиници. У овим установама доступне су услуге опште медицине, гинекологије, менталног здравља, али и других грана медицине.