I u novinarstvu ima buđi

Kada je kao dete gledao na TV čuvenog svetskog putnika Slobodana Mićića u legendarnoj emisiji „Svet na dlanu” kako poručuje gledaocima: „Gledajte nas večeras” dok se kupa u prelepom zalivu, Đorđe Slavković je tada jasno shvatio da kad poraste želi da postane novinar.

– Bilo mi je zanimljivo to da neko može da ode u egzotičnu zemlju, uživa i odradi svoj posao. Tako sam poželeo da nekada uradim reportažu iz Venecuele ili Perua – iskren je ovaj dvadeset sedmogodišnji novinar, od avgusta 2021. i stalni član redakcije „Oko magazina” na RTS.

Na pitanje da li mu je neko sugerisao da izabere baš ovu profesiju za svoj životni poziv, Slavković duhovito odgovara:

– Uglavnom su mi sugerisali da ne upisujem novinarstvo. Kada je šteta već bila učinjena i kada sam postao student novinarstva, počeo sam da otkrivam izvanredne tekstove Aleksandra Tijanića, Bogdana Tirnanića, Veselka Tenžere...

Na RTS je došao kao student treće godine Fakulteta političkih nauka, prvo u RTS lab, potom u „Oko magazin”. Pre toga je radio u studentskom radiju Slušaonica 6 i na TV Hram.

A o novinarstvu ovako razmišlja:

– Voleo bih da se na ovu profesiju gleda kao na svaki drugi posao. Novinarstvo je zanat, a u svakom zanatu postoje određena pravila i odrešene ruke da svoj posao radite najbolje što možete.

– Stanje u novinarstvu na neki način oslikava i stanje u društvu, i obratno. Ako lepo živi onaj penzioner iz mog sela, onda je dobro i meni. Ali ako u prostorijama Doma zdravlja ima vlage, onda i u novinarstvu ima buđi.

Slavković voli reportaže, to ga najviše zanima.

Da li mlade ljude uopšte danas zanima ova profesija i kako gledaju na medije?

– Studenti novinarstva uglavnom odlučuju da se bave marketingom. Verovatno zato što se sa manje reči zaradi više novca. Mediji se gledaju kao storiji na Instagramu, bez mnogo zadržavanja osim ako nije u pitanju neka skaradnost.

A kako se izboriti za pristojno novinarstvo, a pobediti tabloidizaciju?

– Treba prvo da vidimo znaju li novinari šta je pristojno, a šta je tabloidizacija, pa tek onda da vidimo kako ćemo da se borimo i za šta – kritičan je naš sagovornik.

Najvažniji cilj mu je da što više vremena provodi u prirodi sa dragim ljudima i da u svoj životni „notes” upiše što više avantura i uspomena.

– Želja mi je da mi sve to i uspe – dodaje uz smešak, iako bi, u prvi mah, pomislili da se njegove želje i životni planovi tiču oblasti za koju se školovao.

Najveća podrška, ali i kritičari su kolege iz redakcije „Oko magazina”. Porodica i prijatelji mu, kako kaže, takođe uvek sugerišu šta nije bilo dobro ili pohvale šta im se dopalo.

Svojim najvećim uspehom smatra to što se i dalje, s povređenim kolenom, penje po planinama sa drugarima iz njegovog rodnog Milatkovića kod Raške.

A kad ga priupitamo za grešku ili kiks, priznaje:

– Obećao sam da ću da diplomiram do juna.

Nepredviđenih situacija je bilo mnogo, kako ispred tako i iza kamera, a od nekih posebno izdvaja:

– Izašao sam sa jednom devojkom i nakon dva dana rekla mi je da među nama nema hemije. Ups, to nisam predvideo!

Kada razmišlja o tome sa kim bi voleo da uradi intervju, uvek se seti zabavne situacije u kojoj je Dragan Babić uspeo da osvoji Liv Ulman u toku intervjua 1980.

– Ali on je bio svetski novinar, elokventan i šarmantan. Nikako se ne poredim sa njim, ali bih poželeo sebi tako neku zabavnu priliku.

I za kraj, u istom duhu zaključuje:

– Sve mogu bolje i na svemu uvek treba da se radi.

Sa tom mišlju vraća se u svoju redakciju i prepušta novim temama i izazovima, uz podršku svog urednika Gorislava Papića. A mi mu želimo i da što pre diplomira i još mnogo zanimljivih priloga.