Košulja koja zaodeva ideju

Plodove saradnje našeg akademika, vajara Save Halugina (1946) i istoričarke umetnosti Nele Tonković u prostoru Galerije SANU moći ćemo da vidimo od večeras u 19 sati. Postavka na kojoj će biti zastupljena njegova dela iz celog raspona petodecenijskog opusa nazvana je „Poziv na oduševljenost”, a ovaj naslov tako formulisan – to shvatite kada upoznate autora – pruža sasvim adekvatnu naznaku i o tome kakva je njegova ličnost.

Zaneseno, čak i pesnički, Halugin nam je pričao o toku svojih misli koje se roje dok stvara (a i kad ne stvara) i koje često između dve prozne rečenice poprime oblik stihova. Bez imalo nervoze, koja je inače čest i razumljiv pratilac u predizložbenim razgovorima, staloženo je, s punom pažnjom i brižnošću govorio i o tome na koji će način transportovati dela iz Subotice, gde živi, do Beograda, gde sada izlaže, i kako željno iščekuje susret sa publikom.

Upućujući posetioce u to šta će to moći da vide, Nela Tonković, autorka postavke, u pratećem katalogu biranim rečima podseća da je naš sagovornik, inače magistar vajarstva, bio učenik Jovana Kratohvila i da se njegovi radovi, uobličeni u različitim medijima – skulpturi, crtežu i slici – stiču u jedinstvenoj zamisli o nedeljivom „totalnom umetničkom delu”, o čijem je opredmećivanju u različitim medijima on sam govorio kao o „košulji koja je zaodenula ideju”. Dosledan svojim početnim likovnim fascinacijama, Halugin je izvajao dela koja su prisutna i u javnom prostoru – u Subotici, Novom Sadu, Kikindi i Somboru – i u našim institucijama – Muzeju savremene umetnosti Beograd, Narodnom muzeju Srbije, Savremenoj galeriji Subotice, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti... Jasno se izdvajaju dve celine, dela nastala u kamenu, i ona u bronzi.

Čega se u profesionalnom smislu najživlje sećate s početka vaše karijere?

Imam utisak da je vreme sve brže prolazilo kako su se godine nizale. Stvaralaštvo se menja i čovek se menja sa svojim životnim stavovima, ulazeći u nove kanale, kako naučne tako i umetničke pokretljivosti. Sećam se vremena mog naukovanja na Fakultetu likovnih umetnosti šezdesetih godina, bio je to prestižan fakultet koji je favorizovao slobodan kreativan iskaz, a bivao sam u neposrednom kontaktu sa mnogim tadašnjim profesorima. To mi je davalo priliku da kroz razgovore i korekture koji su obavljali direktno na našim delima mnogo toga naučim. Studiozno su podržavali naše studentske osobenosti i vrednosti. Manji broj studenata se odvajao od planova i programa i vrlo odlučno se kretao prema svom nahođenju, ulazeći u nove prostore postmoderne i konceptualne umetničke prakse.

Na izložbi će biti prisutne skulpture, slike i crteži (lavirani tuš) i poneka fotografija nekog od dela koja nisu mogla fizički da budu tu. Koliko se ta tri medija i vaši radovi nastali u njima međusobno dopunjuju ili razilaze?

Ova moja multimedijalna postavka, imam utisak, govori o istom problemu koji sam rešavao na različite načine. Raznovrsne tehnike imaju svoje krajnosti u ispoljavanju. Želeo sam da oslušnem sebe u svakoj prilici, da doživljeno transponujem u svojoj svesti i da dočaram utisak kroz dela. Čini mi se da se tehnike međusobno podražavaju i čine celovitost, a mogu se i odvajati jedna od druge. Dela će, nadam se, živeti i nadalje svoj samosvojni život, sa svojom samostalnom frekvencijom ili pak grupisana na nekom drugom adekvatnom mestu.

U uvodnom, neformalnom razgovoru pred ovaj intervju pričali ste o tome kako zapravo stvarate, na koji način se podsticaji koji vas nagone na umetnost transformišu u umetničko delo. Upoznajte i čitaoce sa tim stvaralačkim doživljajima.

Svet fatalnog i mimetičkog čini zbir optičkog i irealnog stanja. Bavio sam se linearnim podsetnicima ili povremenim paradoksima kojima sam služio ispunjavajući trodimenzionalnu masu (skulpturu). Nastajale su potrebe za izvedbom u različitim mogućim realizacijama. Prilikom posmatranja vizuelnih sadržaja dešavaju mi se misli koje se manifestuju kroz govor, tonove, vizuelne konstatacije i maštu i time one bogate moju graditeljsku strukturu. Intervencije pretvaram u imaginarni svet predmeta i oblika slojevitih značenja. U asocijativne amorfne mase ugrađujem fragmente koje ne suprotstavljam celini, osluškujem svoju intuiciju koja me vodi u stanje sagledavanja mase u prostoru. Moje idejno polazište je doživljeno stanje vibracije koje postepeno sazreva.

Gotovo dve decenije radili ste mahom u kamenu, a potom ste inkorporirali i bronzu u svoj opus. Prikazani motivi i pristup se razlikuju u zavisnosti od toga koji od ta dva materijala koristite, različit je i volumen skulptura. Šta vas je opredeljivalo prilikom izbora?

Stvarajući od samog početka shodno izvorišnim prostorima opredeljivala me je geografija. Čovek nosi u sebi potrebu za reakcijom na prirodu, okruženje i njena zračenja materije, sa po meni antejskim vezama, čime stvara u sebi karakter ličnosti spreman za nadahnuće. Identifikuje se sa njim i on mu vremenom postaje zaštitni subjekat, znak prepoznatljivosti nerazdvojiv sa prirodom. Moja životna i istraživačka frekvencija menjala je moje stvaralačko ja. Umetnost je umrežena sa različitim faktorima budućeg značenja, kazivanja i prirodne sklonosti za transformacijom koju možemo nazvati kreacijom u različitim izražajnim materijalima (kamen, bronza). Monumentalnost dela manifestuje se snagom bez ograničenja zapremine i jačinom njegovog zračenja na okruženje.

Priličnu pažnju posvećujete i ideji slobode koja saučestvuje u interakciji umetnika, dela i publike. Poziciju autora vidite kroz ulogu onoga koji trijadni dijalog podstiče, ali ga ne kontroliše, dok umetničko delo izlaganjem započinje svoj put odvojen od svog autora.

Sloboda umetnika se menja, napreduje, ne trpi zatočeništvo, niti strah. Pomenuta interakcija dela, umetnika i publike stvara prohodnost ideje i misli. Sam čin stvaranja nije ničim ograničen, tada su stvaralac i delo jedno. Hrabri imaju moć iskoraka bez obzira na trenutne stavove, čime omogućavaju prohodnost dela obeleženog plutajućim znakom prenosnog značenja – energijom. U tom smislu, vremenom delo počinje da živi samosvojni život i deluje kao remetilački faktor oficijelnosti i pomirljivosti i biva prihvatano ili ne...