Najava apokalipse i ekološke katastrofe

Da li je svet samo nekoliko koraka od nuklearne apokalipse, kao što tvrdi ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, ili rat u Ukrajini ulazi u novu, opasniju fazu u kojoj će civili i životna sredina zapravo biti najveće žrtve? London je razbesneo Moskvu najavom da će Kijevu poslati protivtenkovske granate s osiromašenim uranijumom, koje su SAD i Velika Britanija koristile tokom operacije „Pustinjska oluja”, bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine i invazije na Irak 2003. godine.

Ministarstvo odbrane premijera Rišija Sunaka brani ovu odluku poručujući da je reč o „uobičajenoj” municiji, ali iz britanskog mirovnog pokreta Kampanja za nuklearno razoružanje poručuju da je to najava nove ekološke i zdravstvene katastrofe.

U senci ove sporne britanske vojne pomoći ostao je i problematičan i za sada neuspešan pokušaj Volodimira Zelenskog da od SAD dobije i kasetne bombe, čiju upotrebu su zabranile 123 zemlje, među kojima je i većina članica NATO-a. SAD, Rusija, Kina i Ukrajina odbile su da se pridruže međunarodnoj povelji iz 2010. godine kojom se zabranjuju proizvodnja, upotreba i skladištenje ove municije, od koje su, prema podacima humanitarne organizacije „Hendikep internešenel”, 98 odsto žrtava civili, od kojih trećinu čine deca. Tom Malinovski, bivši kongresmen i nekada najviši zvaničnik Stejt departmenta za ljudska prava, kaže da bi isporuka Kijevu kasetnih bombi, čiji izvoz zabranjuje američki zakon iz 2009, samo potkopala moralni autoritet Kijeva, što bi koristilo Vladimiru Putinu.

Dok je za Moskvu isporuka protivtenkovskih granata s osiromašenim uranijumom ukrajinskoj vojsci monstruozna namera koja neće ostati bez odgovora, iz Velike Britanije i SAD poručuju da je reč o municiji koja nema nikakve veze s nuklearnim oružjem. Britansko Ministarstvo odbrane poručuje da Rusija dezinformiše javnost, jer i sama poseduje zalihe municije s osiromašenim uranijumom, poznate kao „svinec 2”.

Vašington u ovom koraku neće slediti London, ali cinično odbacuje ruske pritužbe.

„SAD ne isporučuju Ukrajini oružje s osiromašenim uranijumom. Ali, ako je Rusija toliko zabrinuta za svoje tenkove i vojnike, najsigurnija stvar bi bila da ih povuče iz Ukrajine”, poručio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

Bivši komandant tenkovskih jedinica britanske vojske i stručnjak za hemijsko oružje pukovnik Hamiš de Breton-Gordon rekao je za Bi-Bi-Si da municija za tenkove „čelendžer 2” sadrži osiromašeni uranijum samo u tragovima. Po njegovim rečima, smešno je tvrditi da ovaj element koji se koristi za očvršćivanje granata kako bi lakše probile čelični oklop, ima veze s nuklearnim oružjem.

Međutim, ne slažu se svi s tvrdnjom zvaničnog Londona da ova vrsta municije ima veoma nizak nivo radioaktivnog zračenja i da je samim tim mala opasnost ne samo po vojnike, već i za civile.

Generalna sekretarka Kampanje za nuklearno razoružanje Kejt Hadson upozorava da će korišćenje municije s osiromašenim uranijumom samo povećati patnje civila: „Granate s osiromašenim uranijumom već su izazvale hiljade nepotrebnih smrti od raka i drugih onkoloških bolesti. Naša organizacija je više puta pozivala britansku vladu da odmah uvede moratorijum na upotrebu ovog oružja i da finansira dugoročne studije o njegovom uticaju na zdravlje i životnu sredinu. Slanje ove municije u još jednu ratnu zonu neće pomoći narodu Ukrajine.”

Kineski vojni ekspert Song Džongping za „Global tajms” podseća da je zvanični Peking u junu prošle godine, na godišnjicu završetka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, pozvao SAD i NATO da razmisle o svojim ratnim zločinima i daju razumno objašnjenje i kompenzaciju žrtvama municije s osiromašenim uranijumom.

„Uticaj municije s osiromašenim uranijumom biće dugoročan, ne samo po ruske i ukrajinske vojnike, već i na lokalno stanovništvo. Zemlje poput Iraka i Srbije još osećaju posledice korišćenja takve municije, koju koristi Zapad predvođen SAD”, upozorava Džongping.

Kad je reč o posledicama po zdravlje civila i zagađenju okoline zbog korišćenja ovakve municije nemaju sve organizacije isti stav, uprkos rezoluciji Generalne skupštine UN iz 2007. godine „Posledice primene oružja i municije sa osiromašenim uranijumom”.