Zašto prolećno čišćenje neće koristiti vašem zdravlju

Mnogi od nas proleće doživljavaju kao sezonu kada treba da čiste, sređuju, izbacuju, rešavaju se viška nagomilanih stvari i odeće, ali i kućne prašine. Ali, da li dom može da bude previše čist? Da li je malo prljavštine dobro za nas? Stručnjaci kažu da treba da pazimo da čistoću ne mešamo sa higijenom.

Pandemija je svima podigla lestvicu kada je higijena u pitanju. Pranje ruku, dezinfekcija ušli su nam u ponašanje kao nikada do tad. Seli Blumfild, predsedavajuća Međunarodnog naučnog foruma o kućnoj higijeni, navodi da je pandemija navela mnoge ljude da steknu beskorisne navike čišćenja.

„Ljudi su opsednuti čistoćom kao sredstvom da se zaštite”, kaže Blumfild za Bi- Bi- Si ističući da često povezujemo čistoću sa zdravljem.

Ali, čistoća i higijena nisu ista stvar.

„Čistoća se odnosi da izgleda čisto i budete u čistom što podrazumeva usisavanje ili brisanje. A higijena je zaštita od štetnih mikroba. Higijena je skup radnji, a ne stanje, koje sprovodite kada je to neophodno, a ne u propisano vreme”, kaže Blumfild.

Njena preporuka je zato da praktikujemo „ciljanu higijenu” u svakodnevnom životu i prepoznamo kada se štetni mikrobi verovatno šire, a to je najvažnije kada smo u kontaktu sa hranom, kada koristimo toalet, kašljemo, kijamo, dodirujemo prljave stvari, čistimo ili uklanjamo otpad.

Istraživanja zapravo pokazuju i da deca koja odrastaju na farmama, na primer, manje pate od astme i alergija i imaju manje šanse da razviju autoimune bolesti kao što je Kronova bolest zbog njihovog ranog izlaganja raznovrsnijem spektru mikroorganizama koji su im pomogli u regulisanju imuniteta. sistema. Uverenje da su čistoća i higijena isto postoji još od kasnih 1980-ih, kada je epidemiolog Dejvid Strakan postavio hipotezu o higijeni. Tvrdi se da izlaganje klicama i infekcijama u ranom detinjstvu pomaže u razvoju imunološkog sistema dece i štiti od alergija. Prema naučnicima, osetljivost deteta na razvoj alergija nema veze sa čistoćom, već sa izloženošću različitim vrstama mikroorganizama preko creva, kože i vazduha koji udišu.