Vudu radikalke

Možda je tačna ova priča: radikalski emisari idu po selima i sabiraju narodne umotvorine. Ima po zapuštenim mestima Srbije žena koje su prave umetnice u sastavljanju sočnih kletvi, bajanja, narikanja i bogorađenja.

Nije red da takvo nasleđe ostane zatravljeno i zaboravljeno u mračnim predanjima. Dame iz Srpske radikalne stranke prekjuče su pokazale šta znaju.

Pre samo koju godinu, kletve u Srbiji predstavljale su lični čin, a kletvašica je svoje zlokobne poruke mogla da rasprostre samo donde dokle je stizao njen dobar glas.

Dakle, ako krešti, ta kakofonija je svakako okupljala radoznali komšiluk, željan cirkusa i neponovljive grobljanske poezije. To što se u srpskim kletvama čuje, ne može se saznati na drugim mestima.

Šta ima u jeziku možda nema u mozgu, ali ima na televiziji.

Taj fenomen je čudo. Svašta je čovek spreman da kaže kad ga slikaju. Tu se ugledne prostačine mogu predstaviti kao hrabri protivnici stanja stvari. Nepismeni postaju govornici, moralno sporni trguju javnom etikom. Srpski parlament je davno izgubio na temeljnom ugledu. U njemu zaista svako može da kaže sve, ali to više nije nadmetanje u mudrosti, nego bunjište praznoslovlja.

I evo, u svemu tome, malo zabave, nešto radikalske vedrine. Ta se predstava ne može zamisliti bez osobe koja se zove Vjerica Radeta, ona koja uspeva da napamet ponovi zadatke koje joj piše vojvoda od Haga. On je nepobedivi as u skribomaniji, a naslovi njegovih dela imaju u sebi više psovki i kletvi nego što damski sindikat SRS-a uopšte može da zamisli.

Zašto da zamišlja kad sve dobija na tacni! U sabranim delima piše sve ono što se ne govori na pristojnim mestima. U kletvama se može smestiti sve ono što se mrzi. Radikalski ženski pokret pokazao je da mržnja i ne mora da ima granice, kao ni kletva sama. Njihova meta je Boris Tadić, predsednik države.

Kletva (do poslednjeg kolena, sa zatiranjem semena) morala je nastati na razvalinama neizlečivog poraznog kompleksa. Ima onih koji misle da je Tadić neodoljiv ženama. Šta je to u radikalskom ženskom timu, da odolevaju Borisu do mržnje koju ne mogu kontrolisati?

Može biti da je politika strašnija stvar nego što se misli, kad su pogubnim učincima one užasne kletve izloženi i radikalski prvaci, koji će se makar sresti sa Tadićem. Ako bajanje važi unatrag, onda ne valja za Tomu, on se, bogami, onoliko viđao sa predsednikom.

Da bi se kletva „primila”, kažu domaće veštice, valja bacati „mađije” na žrtvu i vezati je u čvor. Za svoj posao, te majstorice ponekad dobiju čašu rakije.

Cena narikača u srpskom parlamentu još se i ne naslućuje.