Finska lekcija

Politički zemljotres koji su u Sloveniji izazvale optužbe finske nacionalne televizije da je slovenački premijer Janez Janša primio mito kako bi „Patrija”, finski proizvođač vojne opreme, dobila unosan posao za slovenačku vojsku otkriva razliku između Helsinkija i Ljubljane u shvatanju temeljnih principa funkcionisanja države. Za Sloveniju, koja komšijama sa juga rado deli lekcije o „necivilizovanom Balkanu”, afera „Patrija” predstavlja gorak trenutak istine.

Zahvaljujući glatkom osamostaljenju, Slovenija nikada nije pokazala „kosture” koje je njena politička elita sakrila u ormane braneći vlast. O Janšinoj umešanosti u šverc oružja za Bosnu i Hrvatsku tokom proteklih ratova objavljeno je more tekstova i nekoliko knjiga, ali slovenački državni organi nikada nisu osudili nijednog aktera liferovanja naoružanja „na jug” i nestanka miliona nemačkih maraka iz državne kase. Sve dok se Janša sa svojim shvatanjem „oružarskih poslova” nije opekao u sudaru sa finskom državom, svetskim prvakom u borbi protiv korupcije.

U Finskoj je normalno ono što je za mnoge u svetu i danas neshvatljivo – da su novinari i mediji nezavisni, isto kao i državni organi koji pedantno istražuju korupciju, zbog čega je „Patrija”, vlasništvo finske države, upala u grdne probleme. „Patriji” nije pomoglo ni pravdanje da je zbog surove svetske konkurencije i „drugačijih običaja u Sloveniji” bila prisiljena da plati mito od 21 milion evra kako bi prodala svoju robu.

U primeru „Patrije” sukobljena su dva nekompatibilna sistema – transparentno skandinavski koji sankcioniše svu korupciju, i tranzicijsko-balkanski koji bi da piše pravila u hodu i da ih kroji u skladu sa svojim interesima, opominje „Delo”. Janšini napori da „pritisne” medije u Finskoj pomoću finskog premijera i šefa diplomatije, histerične protestne note koje slovenački ministar spoljnih poslova šalje u Helsinki kako bi odbranio šefa – naleteli su na nerazumevanje i prezir finske strane.

Zaključak? Janšu i njegovog kolegu iz Finske dele svetlosne godine u shvatanju slobode medija. Po dolasku na vlast, Janšina koalicija od javne televizije pravi državni servis, a novine sa državnim kapitalom pretvara u trabante vlade. Zato se slovenački premijer i ministar Rupel ne libe da finskim novinarima prete tužbom i traže snimanje nove emisije koja bi Janšu oprala od sumnji za korupciju.

Direktorka finske javne televizije izražava duboko čuđenje zbog „neverovatnih postupaka slovenačke vlade”. Finski premijer Janšu hladno obaveštava da vlada ne može da se meša u rad nacionalne televizije. To je stav koji odražava razliku između naprednih i zaostalih društava.

„Da budućim naraštajima moram da iznesem dokaz o engleskoj civilizaciji 19. veka, ne bih izabrao naše dokove, ni naše pruge, ni javne građevine, ni Parlament u kome smo sada – da bih im to dokazao bio bi mi dovoljan jedan broj ’Tajmsa’”, kazao je poznati engleski pisac, još 1843. Odlučnost finske nacionalne televizije da brani novinara koji je uperio prst u Janšu dokaz je finske demokratije. Slično postupaju slobodni mediji u drugim državama po svetu – uključujući novine koje držite u rukama.