Финска лекција

Политички земљотрес који су у Словенији изазвале оптужбе финске националне телевизије да је словеначки премијер Јанез Јанша примио мито како би „Патрија”, фински произвођач војне опреме, добила уносан посао за словеначку војску открива разлику између Хелсинкија и Љубљане у схватању темељних принципа функционисања државе. За Словенију, која комшијама са југа радо дели лекције о „нецивилизованом Балкану”, афера „Патрија” представља горак тренутак истине.

Захваљујући глатком осамостаљењу, Словенија никада није показала „костуре” које је њена политичка елита сакрила у ормане бранећи власт. О Јаншиној умешаности у шверц оружја за Босну и Хрватску током протеклих ратова објављено је море текстова и неколико књига, али словеначки државни органи никада нису осудили ниједног актера лиферовања наоружања „на југ” и нестанка милиона немачких марака из државне касе. Све док се Јанша са својим схватањем „оружарских послова” није опекао у судару са финском државом, светским прваком у борби против корупције.

У Финској је нормално оно што је за многе у свету и данас несхватљиво – да су новинари и медији независни, исто као и државни органи који педантно истражују корупцију, због чега је „Патрија”, власништво финске државе, упала у грдне проблеме. „Патрији” није помогло ни правдање да је због сурове светске конкуренције и „другачијих обичаја у Словенији” била присиљена да плати мито од 21 милион евра како би продала своју робу.

У примеру „Патрије” сукобљена су два некомпатибилна система – транспарентно скандинавски који санкционише сву корупцију, и транзицијско-балкански који би да пише правила у ходу и да их кроји у складу са својим интересима, опомиње „Дело”. Јаншини напори да „притисне” медије у Финској помоћу финског премијера и шефа дипломатије, хистеричне протестне ноте које словеначки министар спољних послова шаље у Хелсинки како би одбранио шефа – налетели су на неразумевање и презир финске стране.

Закључак? Јаншу и његовог колегу из Финске деле светлосне године у схватању слободе медија. По доласку на власт, Јаншина коалиција од јавне телевизије прави државни сервис, а новине са државним капиталом претвара у трабанте владе. Зато се словеначки премијер и министар Рупел не либе да финским новинарима прете тужбом и траже снимање нове емисије која би Јаншу опрала од сумњи за корупцију.

Директорка финске јавне телевизије изражава дубоко чуђење због „невероватних поступака словеначке владе”. Фински премијер Јаншу хладно обавештава да влада не може да се меша у рад националне телевизије. То је став који одражава разлику између напредних и заосталих друштава.

„Да будућим нараштајима морам да изнесем доказ о енглеској цивилизацији 19. века, не бих изабрао наше докове, ни наше пруге, ни јавне грађевине, ни Парламент у коме смо сада – да бих им то доказао био би ми довољан један број ’Тајмса’”, казао је познати енглески писац, још 1843. Одлучност финске националне телевизије да брани новинара који је уперио прст у Јаншу доказ је финске демократије. Слично поступају слободни медији у другим државама по свету – укључујући новине које држите у рукама.