Majstori sabotaže u Beogradu i Prištini

Brutalno je bojevom municijom, suzavcem i topovskim udarima raznet optimizam koji je vladao posle februarskog dogovora u Briselu i martovskog u Ohridu. Situacija na Kosovu gora je od one pre nego što su dve strane u konfliktu prihvatile evropski plan za normalizaciju međusobnih odnosa.

Međunarodni posrednici pokazali su da još nisu savladali balkansku lekciju. Ponavljanjem neutemeljenog stepena poverenja i tolerancije prema dvojici ključnih aktera, Aleksandru Vučiću i Albinu Kurtiju, otvorili su im prostor da na razne načine sabotiraju dogovore.

„Moram da kažem da nijedna strana ne sprovodi sporazum, i moram da kažem da moramo da napredujemo sa svim elementima, uključujući posebno Zajednicu srpskih opština”, priznao je pre izbijanja nereda specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.

„Lideri Kosova i Srbije ne uspevaju da se slože oko toga kako spustiti tenziju na severu Kosova”, konstatovao je pre mesec dana i šef evropske diplomatije Đuzep Borelj.

Predsednik Srbije je seriju grešaka otvorio kada je u novembru Srpskoj listi naložio da se povuče iz svih institucija kosovske vlasti, od parlamenta preko sudstva do policije. Potom je na poziv iz Brisela i Vašingtona da ih vrati da bi se prošlog meseca održali izbori u četiri srpske opštine na severu uzvratio bojkotom glasanja.

Iznervirani Zapad je uzalud upozoravao Kurtija da ne ide na izbore, ali je prihvatio njihovu legitimnost, iako je na njih izašlo tek oko tri odsto birača. Kaznili su Vučića. Gradonačelnici Zvečana, Leposavića, Zubinog Potoka i Mitrovice postali su Albanci.

Vučić je, ozbiljno uzdrman protestima protiv nasilja koji su na trgove i ulice po Srbiji izveli desetine hiljada ljudi, odbio da ide na samit Saveta Evrope u Rejkjaviku i napravio još jednu neiznuđenu grešku: Beograd je pokušao da spreči izglasavanje procedure za prijem Kosova u najstariju evropsku organizaciju uprkos ranije date saglasnosti da to neće činiti.

Time je izgubljena diplomatska prednost koju je Kurti tvrdoglavim odbijanjem da krene u formiranje Zajednice srpskih opština poklonio Vučiću. Kosovski premijer ponovo je dao prednost Srbiji šaljući – bez konsultacija sa saveznicima – specijalne jedinice Rosu kako bi obezbedile da izabrani gradonačelnici uđu u prostorije svojih opština.

Neredi kakvi nisu viđeni barem deceniju potvrdili su stara strahovanja da je konfliktni potencijal veliki i opasan. Povređeno je više od 50 osoba, većinom pripadnika Kfora, koji se stavio u zaštitu kosovskih policajaca.

Srbi su ponovo poravnali rezultat. Prvobitne osude agresivne odluke koje je Kurti dobijao sa svih strana – od Vašingtona preko Evropske unije do NATO-a – pretočile su se brzo u kritike srpskih napada na vojnike iz kontingenta NATO snaga na Kosovu koji su optuženi što nisu sprečili „brutalne akcije” kosovske policije.

U trenutku koji je pretio neobuzdanom eskalacijom, samo su dvojica imala koristi: Vučić i Kurti. Dok su se međusobno optuživali ko je odgovoran za nasilje, dobili su priliku da se junače i predstave se kao odlučni branitelji svojih naroda.

Predsednik Srbije naredio je vojsci prelazak u najviši stepen borbene gotovosti i poslao jedinice na administrativnu liniju gde je jednu noć proveo na položaju. Vatreno je, kao zaštitnik kosovskih Srba, poručivao da Srbija neće sedeti skrštenih ruku i posmatrati kako Albanci ostvaruju plan za proterivanje Srba sa Kosova. „Srbija neće dozvoliti progon, pogrom ili ubijanje srpskog naroda”, kazao je predsednik.

Kriza mu je legla u pravom trenutku: da odvrati pažnju od serije protesta građana protiv nasilja koji ne prestaju, i da što pre zaboravi „najveći skup u istoriji Srbije” koji se završio fijaskom.

Kurti je rast lične popularnosti obezbeđivao odlučnošću da pokaže da može da vlada čitavim Kosovom, ne samo delovima gde su Albanci većina, dok mu čvrstina i nepokolebljivost prema Beogradu pomažu da konsoliduje svoju vlast suočenu sa ozbiljnim izazovima opozicije.

I dok su dvojica pregovarača moguće bila vođena željom da osnaže svoje pregovaračke pozicije za novu briselsku rundu, još jednom su razotkrili da svaki kompromis smatraju slabošću.

Najvišu cenu plaćaju nebezbedni Srbi na Kosovu koji su godinama pioni igre koju njihovi lideri po direktivama iz Beograda vode protiv Prištine, ali i tamošnji Albanci koji su željni normalnog života kako bi se lakše izborili sa ekonomskim nedaćama jednog visokokorumpiranog društva.

Mogućnost oružanih sukoba nije isključena, ali je nesumnjivo smanjena odlukom NATO-a da za Kosovo pošalje pojačanje od novih 700 vojnika iz snaga operative rezerve. Tome u prilog ide i poziv Srpske liste Srbima da ne napadaju Kfor, na šta ih je upozoravao i Vučić tvrdeći da je Kurti taj koji želi sukob Srba i NATO.

Time se dalji tok događaja vraća u ruke političara.

Pošto se posle izbijanja rata u Ukrajini zapadni Balkan ispeo u vrh bezbednosnih prioriteta, Zapad želi da kosovski problem skine sa mape neuralgičnih tačaka. Evropski plan, koji ima snažnu američku podršku, obećavao je dosad neviđenu dinamiku, skratio rokove, a Vučiću i Kurtiju jasno naznačio šta su nagrade, a šta kazne.

Kako su dvojica pregovarača poslednjih nedelja pokazala nekonstruktivnost, Amerikanci su prvi dali do znanja da žele da nadoknade propušteno. Iako su na Zapadu morali da znaju da prete sukobi, tek naknadno su zaoštrili stav prema Kurtiju. Državni sekretar Entoni Blinken oštro je upozorio vladu u Prištini da će nasilni ulazak u zgrade opština na severu imati posledice po bilateralne odnose. SAD su isključile Kosovo iz planiranih vojnih manevara.

Vučić još kapitališe na činjenici da Kurti ne pokazuje fleksibilnost, ali bi morao da zna da će svaka naredna greška u koracima biti sankcionisana.

Šta sada, pošto je zapadni konflikt menadžment zakazao?

Srbi bi morali što pre da se vrate u prištinske institucije čime bi se ubrzao proces održavanja novih izbora. Dve strane bi se tek tada vratile na početni položaj da bi se ponovo aktivirao prilično diskreditovani dijalog. Na Zapadu su valjda izvukli pouku da Vučić i Kurti žele da iskoriste svaku priliku koja im se pruži da odugovlače i da ponavljaju da ih dogovori iz Brisela i Ohrida ne obavezuju.