Srbija na Sajmu knjiga u Moskvi

Specijalno za „Politiku”
Dvadeset prvi Međunarodni sajam knjiga održan je u Moskvi od trećeg do devetog septembra. Među mnogim književnim sajmovima u Rusiji Moskovski sajam je najveći i jedini ima nacionalni karakter. Pored stranih učesnika, na njemu se okupljaju izdavači iz cele Rusije i manifestacija nudi jedinstvenu priliku da se stvori kompletna predstava o stanju izdavaštva u Rusiji.

Tradicionalno, sajam se održava na VDNH – Izložbi dostignuća narodne privrede – velikom sajamskom kompleksu iz Staljinovog doba, koji predstavlja arhitektonski spomenik tog vremena. Sajamski sadržaji smešteni su u dva velika paviljona, a deo aktivnosti odvija se i napolju, u prostoru između njih, u okruženju eksponata iz istorije ruske avijacije i kosmonautike.Kako se sajam iz godine u godinu sve više širi, prvi put je zemlja-gost smeštena u poseban paviljon. Ovoga puta to je bila Ukrajina, kojoj je dodeljen bivši ukrajinski paviljon (svaka sovjetska republika imala je svoj paviljon u ovom kompleksu). Ukrajina se predstavila sa četiri hiljade naslova i s brojnim autorima, od kojih je najpoznatiji Andrej Kurkov.

Moskovski sajam ima i poslovni i prodajni karakter. Prvi dan sajma je zatvoren za publiku i predviđen je za ostvarivanje poslovnih kontakata. Tokom ostalih dana manifestaciju poseti oko trista hiljada posetilaca. Sve vreme trajanja sajma odvija se i veliki broj propratnih programa – susreti s vodećim ruskim i stranim piscima, specijalizovane izložbe, okrugli stolovi, reklamne akcije i dr. Kada je reč o brojkama, organizatori govore o više od 2500 izlagača (strani učesnici stižu iz 82 zemlje – prvi put iz svih zemalja Zajednice Nezavisnih Država i svih baltičkih država) i preko 180000 izloženih knjiga na ovogodišnjem sajmu.

Zbog ogromne produkcije knjiga u Rusiji (110 000 novih naslova godišnje) izdavači, pogotovo najveći, na Moskovskom sajmu knjiga ne nastupaju sa svojom celokupnom ponudom, nego, po pravilu, sa izborom iz ponude. Neki važni izdavači, iz tržišnih ili nekih drugih razloga, nisu na njemu prisutni, ili sudeluju samo povremeno ili simbolično. S druge strane, ovde se mogu naći značajna dela izdavača iz unutrašnjosti (recimo, s Kamčatke ili s Krima), koja ne dospevaju u knjižare velikih gradova. Napokon, treba reći da Moskovski sajam dobija veliki publicitet i uživa zvaničnu podršku.

Od događaja koji su obeležili ovogodišnji sajam vredi pomenuti veliku izložbu posvećenu Aleksandru Solženjicinu, koja je dočekivala posetioce na ulazu u, drugi po važnosti, dvadeseti paviljon. Tu su se održavali susreti s piščevim čitaocima i prikladni programi, a skoro sve vreme bile su prisutne piščeva supruga Natalja Solženjicina i istoričarka književnosti Ljudmila Saraskina, pisac obimne Solženjicinove biografije koja je izašla za piščevog života.

Među izdanjima ističu se sedmotomna Sabrana dela Mihaila Zoščenka, novi tomovi Sabranih dela Vasilija Rozanova,sjajne edicije „Život izuzetnih ljudi” i „Bliska prošlost” (izdavač „Mlada garda”), te „Književni spomenici” (izdavač „Nauka”). Na sajmu se pojavio i peti tom „Rečnika ruskih pisaca 1800–1917” – ova dragocena publikacija nije se mogla naći ni u specijalizovanim knjižarama. Vrlo dobro je zastupljena prevodna književnost – pažnju privlači odlično priređeni tom Paula Celana, dok je izdavač „Tekst” (prvi privatni izdavač, napunio je dvadeset godina) objavio više knjiga Irine Nemirovske i P. G. Vudhausa. Teško je ne uočiti i mnogo novih knjiga o ruskoj avangardi.

I ove godine Srbija je zapaženo nastupila na Moskovskom sajmu knjiga. Prvi put je za organizaciju gostovanja bila zadužena Privredna komora Srbije, i to je uslovilo osmišljeniji pristup i uspešniju realizaciju. U središtu naše postavke bilo je predstavljanje savremene domaće književnosti i prevoda ruske književnosti na srpski jezik. Nisu zapostavljene ni druge oblasti izdavaštva u okviru mogućnosti ograničenog izlagačkog prostora. Srpski štand je bio efektno vizuelno uređen, a izlaganje knjiga pratio je niz prikladnih materijala i sadržaja. U sastavu delegacije bili su pisci Mihajlo Pantić i Goran Petrović i književni kritičar Mladen Vesković, što je pomoglo pravljenju književnog programa. Na štandu, koji je bio vrlo dobro posećen, ostvareni su mnogobrojni kontakti s ruskim i stranim piscima, naučnicima, novinarima, izdavačima i političarima. (Sticajem okolnosti, naš štand je posetio bivši ruski premijer Viktor Černomirdin, i upravo je na njemu, pod svetlošću kamera i bliceva, potpisivao svoju knjigu na ukrajinskom jeziku.)

Mihajlo Pantić je održao uspelo predavanje o savremenoj srpskoj književnosti na Moskovskom univerzitetu, a poslednjeg dana veoma posećeno književno veče naši pisci održali su u srpskoj ambasadi, gde ih je pozdravio ambasador Stanimir Vukićević. Srpsko učešće na sajmu dobilo je značajan publicitet u sredstvima informisanja, dok je Goran Petrović, nakon četiri knjige prevedene na ruski jezik, blizu statusa književne zvezde u Rusiji. Po opštem mišljenju, novi pristup, uz složno delovanje članova delegacije (komesar Neda Nikolić Bobić), doprineo je uspešnom predstavljanju i pokazao pravac koji bi trebalo dalje razvijati. S obzirom na to da za našu književnost i kulturu u Rusiji postoji veliko interesovanje, učešće na Moskovskom sajmu knjiga je svakako jedan od načina da se na njega odgovori.