Sito sopstvenih ideja

Čitam u „Pogledima” vrlo dobru, nadahnutu analizu raskola u redovima Srpske radikalske stranke (SRS)... Telo i glava. Svako na svoju stranu. („Parastos za opoziciju”, 11. septembra) Baš lepo opisan početak  analize naše najveće političke stranke... Ipak, nema odgovora na pitanje: zašto se to dogodilo; zašto se odvojiše glava i telo?...

Odgovor bi bila dopuna analize, odnosno njen završetak.

Glava i telo su bili već odvojeni. Ne samo fizički (Sheveningen – Beograd) već i ideološki, sociološki, etički. Ideje Vojislava Šešelja i motiv okupljanja, porasta i snaženja SRS-a nisu saglasni. Ideje i motiv je na neki veštački način objedinio Tomislav Nikolić. Vešt i pragmatičan političar pokušao je – nemoguće. Zanimljivo, organizam je „živeo” kao što živi sijamski blizanac ili nešto slično: jede, raste, deluje u nekim okvirima, ali realno ne silazi u okolinu, u društvo. Stranka je hranjena emulzijom neracionalne nacionalističke ideje i objektivnim potrebama stanovništva Srbije u jednom posebnom, tragičnom trenutku. Organizam je porastao, i više nego što bi prirodni zakoni dopustili, i – morao je da „siđe” u realnost. Morao je da osvoji vlast, da deluje, da odgovori nekim obećanjima iz onog realnog dela koji pripada pragmatičnom Nikoliću. Naravno, sijamski blizanac nikada to nije mogao. Poneki, da, ali prethodno je bila potrebna hirurška intervencija – da se odvoji suvišna glava.

Suština je tu. Treba samo malo elaborirati sudbinu glave i tela u budućnosti. Dakle, analitički rezultat treba usmeriti prema prognozi...

Ako „sijamskog blizanca” shvatimo kao organizam koji je, na neki način, imao dve glave, treba reći da operacija nije uspela. Odvojene su obe glave od tela. Glava u Sheveningenu, i kada bi se preselila u Beograd, nikada ne bi mogla da opskrbi glomazno telo, u bilo kom smislu: ni mentalno (ideološki), ni egzistencijalno. Telo bi bilo osuđeno na laganu atrofiju ili na katastrofalni raspad usled pada imuniteta. Telo, čitav taj organizam, izgrađeno je i hranjeno na određenoj vrsti poruka koje se uklapaju u politički i socijalni položaj Srbije, koji glava iz Sheveningena ne samo da ne može da obezbedi nego i ne shvata. Verujem da nikada nije ni bila motivisana da shvati stanovništvo Srbije na taj način.

Mislim da ni Vojislav Šešelj, ni Tomislav Nikolić nemaju nikakvih šansi da održe pomenuti organizam na duži rok. Inercija i unutrašnje rezerve brzo će nestati. Vojislav Šešelj, bez obzira na Hag, mora preživeti realno sito svojih ideja. Njih više ne mogu pokriti stanovnici Srbije svojom masovnošću. Naročito uz porast životnog standarda koji se nazire.

Šteta za talenat Tomislava Nikolića. On ima harizmu „narodnog tribuna”. Da li se osvestio suviše kasno?

Publicista