Od nas zavisi da se zlo ne ponovi

Subotica – Jevrejska opština Subotice, a sa njom i svi sugrađani, svakog 16. juna prisećaju se žrtava koje su na taj datum 1944. godine isterane iz svojih kuća i teretnim vagonima odvedene u logore smrti da se nikada više ne vrate.

Komemoracija subotičkim Jevrejima u znak sećanja na dan kad je iz grada nasilno odvedeno četiri hiljade Jevreja održana je u Sinagogi, uz prisustvo članova ove zajednice, ali i predstavnika javnog i društvenog života grada.

Stevan Bakić, gradonačelnik Subotice podsetio je da se od 75.000 Jevreja u bivšoj Jugoslaviji svojim domovima vratilo tek 15.000, dok se Subotici od 4.000 Jevreja, nakon rata vratilo njih 1.000. „U Drugom svetskom ratu ispisane su srpsko-jevrejske veze jer smo stajali u istom stroju za gubilište i ubijani od ruku istih dželata. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja gde Jevreji nisu bili ugroženi od domaćeg stanovništva. Promenjene su geopolitičke okolnosti, ali Holokaust ne sme da se ponovi i na nama je da pamtimo, negujemo sećanje na žrtve i klanjamo se senima stradalih. Zahvaljujući onima koji su ostali, u Subotici su očuvani jevrejska tradicija, običaji, vera i kultura”, rekao je Bakić i dodao da će grad i dalje biti partner Jevrejskoj opštini i podržavati je u nastojanjima da se sačuva sećanje na zajednicu koja je znatno doprinela razvitku grada.

„Ne može se dovoljno puta naglasiti da diskriminatorska retorika, stvaranje mržnje, kreiranje slike neprijatelja na početku mogu da služe kao jeftin i efikasan politički alat. Oni se međutim, veoma brzo otmu iz domena fraza i vode u tragediju. Zato od takvog ponašanja treba da se ogradimo, da ga jasno i glasno osudimo i da se protiv njega borimo, jer su posledice stravične – bol, strah, nepoverenje i, kako nas ovaj spomenik opominje, stradanje nevinih”, rekao je dr Balint Pastor, predsednik Skupštine grada. Dodao je da su Subotičani bili prvo lišeni ljudskog dostojanstva, zatim imovine, a na kraju i života, ostavljajući veliku prazninu. Za njima su ostale materijalne i duhovne vrednosti koje su stvarali, između ostalih i ova sinagoga, remek-delo mađarske varijante secesije, rekao je Pastor.

Predsednik Jevrejske opštine u Subotici Robert Sabadoš govorio je o zlu koje je iz života, iz tkiva grada, istrglo pojedince, neponovljive osobe čiji nestanak nikad neće biti prevaziđen.

„Žalimo i sećamo se naših sugrađana, građana Subotice, očeva, majki, sestara, baki, rodbine, drugara, saigrača, suseda, poznanika, plavih očiju od kojih treperi srce, onih smeđih kosa, devojke iz treće godine gimnazije, čike apotekara, dobre učiteljice. Prisećamo se onih odvedenih i na bestijalan način ubijenih u Aušvicu, onih koji nikada nisu mogli da se vrate kući, u školske klupe, na igrališta. Nikada nećemo saznati koliko je posebnih, naročitih ljudi nestalo, a da kao lekari, umetnici, inženjeri, profesori, dobri ljudi, domaćini nisu mogli da ostave trag. Može li se to ponoviti? Može. Od nas zavisi. Odgovorni smo da u obrazovanju i javnom prostoru budemo prisutni s porukom da je život u višenacionalnoj, višekonfesionalnoj, multikulturnoj sredini posebna radost, da je lepo upoznati drugu kulturu i da je lepo i dobro živeti u Subotici”, rekao je Sabadoš i dodao da smo odgovorni za svaku izgovorenu reč od koje počinje isključivost prema drugom i govor mržnje. „Odgovorni smo da sledećoj generaciji prenesemo poruku iz prošlosti da u svakom sukobu, ratnom vihoru stradanje nevinih žrtava, bebin plač i majčina suza ostavljaju ožiljak i ranu na svačijoj duši. Zato se sećamo i moramo svake godine da se sećamo”, zaključio je Sabadoš.

Nakon komemoracije u dvorištu Sinagoge položeni su venci na spomenik deportovanim Jevrejima.