Priče Aleksandra Gatalice

Bilo bi naivno tvrditi da se đavo pojavio na Balkanu. Zamislimo ovako: pije kavu u Zagrebu u kavani „Dubrovnik” i izigrava velikog pisca Miroslava Krležu i usput je uzeo njegov lik; sedi nalakćen, a dve mlade konobarice sašaptavaju se; jedna kaže:„Al onaj fakin liči na Krležu.” Ili ovako: jede dupli čizburger u beogradskom „Mekdonaldsu” na Terazijama i pravi se da je srednjoškolac koji je preko terazijskog brega upravo pobegao sa časa iz obližnje Filološke gimnazije. Ili ovako: otvara račun u ekspozituri jedne otmene turske banke u Sarajevu i na račun polaže lažnih 107.000 dolara, koji su tako savršen falsifikat da službenica banke nema nikakve šanse da ih prepozna...

Odlomak iz priče „Inspektor Voland” Aleksandra Gatalice dovoljan je da nas u vreme koje se može nazvati carstvom romana,  podseti na šarm dobre priče. Zbirka priča ovog autora „Varia” koja je nedavno objavljena u izdanju kuće Albatros plus sadrži 12 priča, jedanaest za odrasle i jednu za decu, a pet ih je prvi put štampano na srpskom (tri su već štampane na nemačkom, odnosno engleskom jeziku).

„Sve priče za odrasle pisane su u ovom veku i nastale su na različite poticaje: pozivom urednika tematskih zbirki kakva je Šekspirijens, ili pozivom urednika časopisa, kakav je onaj iz 'Kikindskih novina' da povodom jubileja časopisa napišem priču sa tematikom Kikinde”, kaže autor.

„Ubica iz Narodnog pozorišta”, „Uvek sam nikad bio u Kikindi”, „Prek: zemlja koja miriše na pesak sa dna mora”, „Ujedinjena Evropa – paradoksalna”, „Svaki Romeo je isti, sve Julije nisu”  i druge priče iz ove zbirke  imaju zanimljivu istoriju. Recimo, priča „Ubica iz Narodnog pozorišta” nastala je tako što je autor prihvatio poziv priređivača zbirke „Belgrade noir” Milorada Ivanovića da je napiše za ovu čuvenu bruklinsku seriju i da se pojavi na engleskom. Dovršena je 2018, a objavljena na engleskom 2020. godine. Priča „Uvek sam nikad bio u Kikindi” napisana je 2003. godine. I dugo je ostala samo u periodici, ali ju je autor naknadno dodao izboru svojih tematskih priča „Gotske priče” objavljenom 2019. godine.

Triptih iz nedovršene knjige „Prek”: „Zemlja koja miriše na pesak sa dna mora”, „Tetica i četiri vrste golubova” i „Muve u nedeljno popodne” deo je veće celine koja je pisana 2004. i zasad nije dovršena, ali svaka od storija može da se čita zasebno. „Ujedinjena Evropa, paradoksalna” splet je 12 mikropriča sa tematikom jedne od 12 zemalja koje su osnovale Evropsku uniju. Priče su napisane 2001, a obavljene 2004. po narudžbini berlinske organizacije „Literturwerkstat”. Priča „Inspektor Voland” naručena je iz Gete instituta u Beogradu, napisana je 2010, prevedena na nemački i štampana u Nemačkoj. Priča „Svaki Romeo je isti, sve Julije nisu” objavljena je u tematskoj zbirci „Šekspirijens” priređivača Miloša Latinovića povodom 400 godina od smrti Vilijama Šekspira...

Na kraju knjige je priča „Kosmotajmaut” koju je Gatalica napisao svojoj kćerki na dar pre nekoliko meseci i takođe je prvi put štampana.