Приче Александра Гаталице

Било би наивно тврдити да се ђаво појавио на Балкaну. Замислимо овако: пије каву у Загребу у кавани „Дубровник” и изиграва великог писца Мирослава Крлежу и успут је узео његов лик; седи налакћен, а две младе конобарице сашаптавају се; једна каже:„Ал онај факин личи на Крлежу.” Или овако: једе дупли чизбургер у београдском „Мекдоналдсу” на Теразијама и прави се да је средњошколац који је преко теразијског брега управо побегао са часа из оближње Филолошке гимназије. Или овако: отвара рачун у експозитури једне отмене турске банке у Сарајеву и на рачун полаже лажних 107.000 долара, који су тако савршен фалсификат да службеница банке нема никакве шансе да их препозна...

Одломак из приче „Инспектор Воланд” Александра Гаталице довољан је да нас у време које се може назвати царством романа,  подсети на шарм добре приче. Збирка прича овог аутора „Вариа” која је недавно објављена у издању куће Албатрос плус садржи 12 прича, једанаест за одрасле и једну за децу, а пет их је први пут штампано на српском (три су већ штампане на немачком, односно енглеском језику).

„Све приче за одрасле писане су у овом веку и настале су на различите потицаје: позивом уредника тематских збирки каква је Шекспиријенс, или позивом уредника часописа, какав је онај из 'Кикиндских новина' да поводом јубилеја часописа напишем причу са тематиком Кикинде”, каже аутор.

„Убица из Народног позоришта”, „Увек сам никад био у Кикинди”, „Прек: земља која мирише на песак са дна мора”, „Уједињена Европа – парадоксална”, „Сваки Ромео је исти, све Јулије нису”  и друге приче из ове збирке  имају занимљиву историју. Рецимо, прича „Убица из Народног позоришта” настала је тако што је аутор прихватио позив приређивача збирке „Belgrade noir” Милорада Ивановића да је напише за ову чувену бруклинску серију и да се појави на енглеском. Довршена је 2018, а објављена на енглеском 2020. године. Прича „Увек сам никад био у Кикинди” написана је 2003. године. И дуго је остала само у периодици, али ју је аутор накнадно додао избору својих тематских прича „Готске приче” објављеном 2019. године.

Триптих из недовршене књиге „Прек”: „Земља која мирише на песак са дна мора”, „Тетица и четири врсте голубова” и „Муве у недељно поподне” део је веће целине која је писана 2004. и засад није довршена, али свака од сторија може да се чита засебно. „Уједињена Европа, парадоксална” сплет је 12 микроприча са тематиком једне од 12 земаља које су основале Европску унију. Приче су написане 2001, а обављене 2004. по наруџбини берлинске организације „Literturwerkstat”. Прича „Инспектор Воланд” наручена је из Гете института у Београду, написана је 2010, преведена на немачки и штампана у Немачкој. Прича „Сваки Ромео је исти, све Јулије нису” објављена је у тематској збирци „Шекспиријенс” приређивача Милоша Латиновића поводом 400 година од смрти Вилијама Шекспира...

На крају књиге је прича „Космотајмаут” коју је Гаталица написао својој кћерки на дар пре неколико месеци и такође је први пут штампана.