Ja nisam senka, ja postojim

57. KARLOVE VARI

Karlove Vari - Ono što Aden voli kod glume jeste organizovanost: znate gde stojite jer su vam date instrukcije, izgovarate ono što vam je napisano i rečeno da kažete i takva vrsta reda i sigurnosti njemu odgovaraju. Aden je junak debitantskog filma „U kameri” mladog britanskog autora Nakaša Kalida, razigrane društvene i filmsko-industrijske satire, sa dozama cinizma i kiselo-slatkog humora.

Sa ovim filmom Kalid kao scenarista i reditelj raskida sa normama konvencionalnog filmskog stvaralaštva, stvarajući dijalog između posmatrača i posmatranog i dajući značajan komentar na nešto što se može nazvati savremena rasna politika – i u životu i na filmu. Jer, i sam autor, baš kao i njegov glavni junak – glumac Aden (u tumačenju Nabhana Rizvana) pripadaju onima za koje se kaže da imaju „braon lica”, dakle manjinskoj populaciji onih čije se poreklo vezuje za Srednji i Bliski istok, za zemlje koje su i inače bile nekadašnje britanske kolonije. Ti „nosioci braon lica” u filmskoj industriji uglavnom služe da bi popunjavali kvote ili bili u malim ili sporednim ulogama (uglavnom negativaca) u funkciji „autentičnosti”, koja se uz nebrojene modifikacije pretvorila u suprotnost i u ono što se može smatrati jeftinom imitacijom.

Kalid svoj film „U kameri” postavlja kao neku vrstu bajke u kojoj preispituje etiku u filmskom stvaralaštvu gde je komodifikacija cenjenija od ljudi, stilski se poigravajući sa elementima noćne more i pozitivnih snova. On uporno prati svog junaka Adena, od jedne do druge neuspešne audicije tokom kojih se i otkriva ta glavna ideja o „braon licima” sa belim zubima, tako rođenim za snimanje reklama za zubne paste ili igranja „zlih terorista” ili leševa u kriminalističkim serijama. Aden je posmatrani, ali i posmatrač – uvek pomalo zbunjen glupim zahtevima, predrasudama, „rasističkim” izjavama. Reditelj Kalid za „Politiku” kaže da se tokom celog svog odrastanja, a rođen je i odrastao u Mančesteru, „susretao sa posmatranjem okoline” i da mu sve ono kroz šta prolazi njegov filmski junak „nije nimalo strano”.

– Za mene je ovo film o mladom čoveku koji se kreće u kasnom kapitalizmu, o performansu svakodnevnog ja, o užasima pogleda autsajdera, o tome šta ljudi projektuju na nas, ko moramo da postanemo da bismo uspeli. To je i film o otuđenosti, muškosti, usamljenosti i iscrpljenosti naše moderne kulture – kaže Nakaš Kalid.

Na molbu da objasni ideju o „braon licima”, Kalid odgovara:

– Ovo nije „problemski film, niti je „važan” film. Prečesto su filmovi usredsređeni na crne i smeđe ljude opterećeni odgovornošću da budu edukativni, da predstave sukob ili traumu za „beli” pogled. Moj film se oslobađa tog tereta tako što postoji pod sopstvenim uslovima. Umesto da odbaci sva ta očekivanja on ih koristi u dijalogu sa našim nasleđem, truležom u srži naših sistema, čineći naše društvene strahote i istoriju plodnim tlom da se kaže nešto novo.

Na konstataciju da Aden, u izvrsnom tumačenju britanskog glumca (egipatskog porekla) Nabhana Rizvana, ima okamenjeno lice poput Bastera Kitona, Kalid kaže: „To sam upravo i želeo i Bastera Kitona sam imao u vidu kada sam stvarao Adenov glumački lik”.

– Svi likovi u ovom filmu se osećaju kao stranci i otuđeni. Mislim da sam tek dok sam snimao film shvatio da sa emotivnog plana, ako ne i autobiografskog, saopštavam nešto što je meni lično bilo istinito. Postoji emotivna istina u osećanjima filma koju delim sa njegovim likovima – objašnjava autor ističući da tip filma koji želi da napravim kao reditelj jeste onaj koji je vođen emocionalnom logikom. On to naziva „filmom osećanja”, a takav film se manje bavi „konvencijama zapleta i realizma i umesto toga više je zainteresovan za predstavljanje nečeg unutrašnjeg – prostora sna”.

– Snimanje filma je čin ponovne mašte i pronalaska. Kao neko ko u ovaj medij ulazi kao autsajder, sa moje tačke gledišta, perspektive i mog pristupa, veoma sam svestan da prostor i alati koje nasleđujem iz istorije filma nisu uvek napravljeni za nekoga poput mene. Deo mog posla kao reditelja jeste da odlučim šta je za mene, šta ću izabrati da nasledim i šta treba da ostavim iza sebe – kaže Kalid.

Njegov film „U kameri” takmiči se u programu „Proksima” koji je od prošle godine nasledio program „Istočno od Zapada”, stavljajući sada u fokus sasvim mlade autore i debitante. U razgovoru za „Politiku” Nakaš Kalid iskazuje radost zbog veoma uspešne svetske premijere (film mu je producentski podržan od Bi-Bi-Sija) i otkriva da je ono što najviše voli kod filma to što zna da želi da ih snima.

ANTRFILE

Otac i kćerka u istom filmu

Klara i Juan Mekgregor u Karlovim Varima

(foto: 57. KVIFF)

Karlove Vari - Međunarodna premijera filma „Pevaj glasno, ja pevam glasnije” dovela je na 57. Karlove Vari festival britansku glumačku zvezdu Juana Mekgregora i njegovu ćerku Klaru, glumicu i producentkinju. Bio je to i zgodan trenutak da Juanu festivalski predsednik Jirži Bartoška uruči svoj predsednički „Kristalni globus”, ali i prilika za ushićenu publiku da ga pozdravi ovacijama.

Zahvaljujući se na sceni Juan Mekgregor je rekao i sledeće: „Vrhunac onoga što sam do sada uradio u karijeri bio je da glumim sa svojom kćerkom Klarom. To je kao san.”

Otac i kćerka u stvarnom životu,  u filmu „Pevaj glasno, ja pevam glasnije” igraju oca i kćerku koji se vraćaju jedno drugom nakon godina razdvojenosti. Ova filmska priča o devojci što je prošla lečenje od zloupotrebe narkotika i alkohola, a koju Klara Mekgregor potpisuje i kao koscenarista i producent, ima i autobiografske elemente...