Od Kićanovića do Topića

Zlatna medalja, koju su proteklog vikenda osvojili naši juniori u Nišu, ukupno je 11. titula naše reprezentacije na evropskim košarkaškim šampionatima u tom uzrastu (do 18 godina), računajući i rezultate iz vremena Jugoslavije. Bilo je ovo 38. prvenstvo, a prvo je odigrano u Napulju, 1964, kada je Sovjetski Savez u finalu savladao Francusku, a Jugoslavija zauzela pretposlednje, sedmo mesto.

Posmatrajući igrače koji su obeležili taj poluvekovni zlatni niz, mogli bismo da kažemo da je to put od Dragana Kićanovića (1972) do Nikole Topića (2023).

Godinama smo slušali priče kako su mlađe kategorije važne samo zato da bi se u njima „stvarali igrači za seniorski tim”, a da „nije toliko bitan rezultat”, međutim pokazalo se da je upravo dobar rezultat u mlađim kategorijama bio ključna podloga za buduće uspehe. U mlađim selekcijama stvarao se i timski i pobednički duh. Jer kako inače steći samopouzdanje bez stalnih pobeda i trofeja.

Naša reprezentacija osvojila je svoje prvo odličje na Drugom juniorskom šampionatu, u Porto San Đorđu 1966, kada je na klupi bio Ranko Žeravica, u to vreme već selektor seniora. Ta srebrna medalja (poraz u finalu od Sovjetskog Saveza, 71:50), bila je odskočna daska za prvo seniorsko zlato u istoriji naše košarke: titula prvaka sveta u Ljubljani 1970. godine. Pet juniora postali su šampioni sveta četiri godine kasnije: Ljubodrag Simonović, Dragan Kapičić, Damir Šolman, Krešimir Ćosić i Aljoša Žorga (plejmejker te generacije bio je Bogdan Tanjević, kasnije uspešan trener, selektor Jugoslavije, Italije i Turske).

U Vigu 1968, naš tim je opet u finalu izgubio od Sovjetskog Saveza (83:72), gde se kao prvi organizator igre pojavio Zoran Slavnić (u sastavu je bio i Žarko Zečević, današnji potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije).

Usledile su tri uzastopne zlatne medalje – Zadar 1972, Orlean 1974, Santijago de Kompostela 1976. godine. Prvo juniorsko zlato, pod vođstvom Mirka Novosela (pomoćnik Branislav Rajačić), doneli su: Todorić, Volaj, Grabovac, Kićanović, Žižić, Miličević, Beravs, Kaljević, Delibašić, Perinčić, Macura, Jerkov. U finalu su savladali Italiju sa 89:65. Svoju klasu su već tada potvrdili Dragan Kićanović i Mirza Delibašić, dok je Željko Jerkov kasnije stasao. U Orleanu je, u borbi za zlato, savladana Španija (80:79), a glavne uloge imali su centri Ratko Radovanović (17 poena) i Rajko Žižić (16). U Španiji, 1976, Sovjetski Savez je imao gorostasa Vladimira Tkačenka (221 centimetar, 30 poena u finalu), ali su naši juniori pobedili (92:83) i osvojili zlato (Miodrag Marić 19 poena, Rade Vukosavljević 15). Selektor je bio Luka Stančić, a njegov pomoćnik Dušan Ivković.

Na novu titulu čekalo se deset godina, ali – vredelo je! U Gmundenu (Austrija), 1986, pojavila se jedna od najtalentovanijih generacija u istoriji evropske košarke, koju je vodio današnji selektor Srbije, Svetislav Pešić: Gulin, Pavićević, Ilić, Kukoč, Pecarski, Alibegović, Đorđević, Avdić, Divac, Dobraš, Rađa, Koprivica. U finalu su „preslišali” ekipu Sovjetskog Saveza (111:87), Divac je postigao 21 poen, Đorđević 20, Rađa i Dobraš po 16…

Na narednom šampionatu, u Vrbasu 1988, udarnu trojku šampiona činili su Predrag Danilović (danas predsednik Košarkaškog saveza Srbije), Arijan Komazec i Dževad Alihodžić. Selektor Duško Vujošević je tada izabrao i Badžima, Kaličanina, Tabaka, Popovića, Grmušu, Cvetkovića, Kraljevića, Pavlovića i Kapova. U finalu su savladali Italiju sa 84:75.

Prva titula prvaka Evrope posle raspada SFR Jugoslavije stigla je na Evrobasketu 2005. godine u Beogradu, kada je reprezentacija Srbije i Crne Gore u borbi za trofej nadigrala Italiju (78:61). Iz tog sastava kao seniori su medalje osvajali Miloš Teodosić, Milenko Tepić, Ivan Paunić, Miroslav Raduljica i Vladimir Štimac.

Prvu zlatnu medalju Srbija je osvojila na Evrobasketu 2007. godine u Madridu, posle pobede protiv Grčke (92:89). U finalu su se istakli Milan Mačvan (32 poena), Stefan Stojačić (21) i Dušan Katnić (20). Dve godine kasnije, u Francuskoj, taj uspeh je ponovila generacija Danila Anđušića, koji je u finalu protiv domaćina (78:72) bio najbolji strelac, sa 22 poena.

Poslednje dve titule pre Niša, u Slovačkoj (2017) i Letoniji (2018), osvojili su juniori čije su vođe bili Marko Pecarski i Filip Petrušev. U finalu 2017. naš tim je bio bolji od Španije (74:62, Mišković 23, Pecarski 14, u timu je bio i Koprivica), a u borbi za zlato 2018, od Letonije (99:90, Pecarski 34, Petrušev 29, D. Ilić 9, Trifunović 4…).

„Idealan tim” zlatnih juniora

4          Miloš Teodosić (2005)

5          Dragan Kićanović (1972)

6          Predrag Danilović (1988)

7          Toni Kukoč (1986)

8          Željko Jerkov (1972)

9          Arijan Komazec (1988)

10        Aleksandar Đorđević (1986)

11        Rajko Žižić (1972, 1974)

12        Vlade Divac (1986)

13        Ratko Radovanović (1974)

14        Dino Rađa (1986)

15        Mirza Delibašić (1972)

*Napomena: u zagradi je godina kada su bili šampioni, listu je sastavio autor teksta.

Ukupno 22 medalje

Naša reprezentacija (Jugoslavija, SCG, Srbija) osvojila je ukupno 22 medalje na 38 juniorskih šampionata. Pored 11 zlatnih (1972, 1974, 1976, 1986, 1988, 2005, 2007, 2009, 2017, 2018, 2023), ima i šest srebrnih (1966, 1968, 1980, 1982, 2011, 2014) i pet bronzanih (1978, 1984, 1996, 2012, 2022).

Druga najuspešnija reprezentacija jeste Rusija (Sovjetski Savez) sa 14 odličja, od toga osam zlatnih. Španci imaju 14 medalja (pet zlatnih), Francuzi devet (četiri zlatne). Hrvati devet (tri zlatne)…

Zlatni očevi i sinovi

Ono što su Miroslav Pecarski i Slaviša Koprivica kao saigrači uradili u Austriji 1986. godine (zlatna juniorska medalja), ponovili su njihovi sinovi tri decenije kasnije. Marko Pecarski i Balša Koprivica postali su šampioni u Slovačkoj 2017, a Marko je to ponovio i u Letoniji 2018. godine.