Dr Arčibald Rajs – poreklom Nemac, srcem Srbin

Poreklom Nemac, obrazovanjem Švajcarac, srcem Srbin. To je bio dr Rudolf Arčibald Rajs (1876–1929), poznati stručnjak za kriminalistiku i profesor Univerziteta u Lozani, koji je naša stradanja u Prvom svetskom ratu pokazao svetu. Po sopstvenoj želji sahranjen je na Topčiderskom groblju, pored mezimice Nade, deteta svog najboljeg prijatelja Alfreda Favre, dok mu je srce pohranjeno na Kajmakčalanu. Iza njega je ostao i čuveni politički testament namenjen srpskom rodu „Čujte Srbi!” kojim je pokušao da nas sačuva od svih naših mana i slabosti.

Povodom 94 godine od njegove smrti juče su ispred spomenika u Topčiderskom parku predstavnici grada i ministarstava položili vence. Državnu ceremoniju predvodio je Zoran Antić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vence su položili predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva odbrane, ambasade Švajcarske u Srbiji, kao i predstavnici građanskih udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova, a u ime grada to je uradio Jovan Jokić, član Gradskog veća.

Jokić je istakao da je Rajs, jedan od najvećih prijatelja srpskog naroda, u Srbiju došao 1914. godine na poziv srpske vlade da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom.

Državni sekretar Antić je u ime Vlade Srbije i Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije naglasio da je teško pronaći prave reči za čoveka koji stoji rame uz rame sa najvećim srpskim velikanima.

– Sa ponosom se sećamo doktora Arčibalda Rajsa, švajcarskog forenzičara, profesora i publiciste, koji je svojim istraživanjima zločina nad Srbima u Prvom svetskom ratu zauvek zadužio Srbiju. On je promenio ružnu sliku koja je tada u Evropi pratila srpski narod – rekao je Antić, a prenosi Beoinfo.

Doktor Arčibald Rajs došao je Srbiju 1914. godine posle austrougarskih zverstava u Mačvi i Prnjavoru na poziv ministra unutrašnjih dela Stojana Protića. S njim je, kao fotograf, došao i njegov prijatelj Alfred Favra. Oni su snimili zločine bugarske i austrougarske vojske i sa našim ratnicima boravili na Krfu, Solunskom frontu i Kajmakčalanu. Ta svedočenja objavljena su u novinama „Gazet d’Lozan” što je doprinelo da se vidi istina o srpskom stradanju. Kada se rat završio, Favra i Rajs nisu želeli da odu odavde. Rajs nije hteo da se ženi jer je život posvetio profesiji, a Alfred je odlučio da sebi nađe suprugu. Otišao je u Švajcarsku i oženio Francuskinju Lujzu. Svi zajedno živeli su u vili „Dobro polje” na Senjaku. Alfred i Lujza imali su četvoro dece – Nadu, Ivana, Nikolu i Dimitrija – Serža. Nada je umrla sa šest godina, 1927. godine.

Rajs je bio nezadovoljan onim što se posle rata u državi radilo, posebno Pašićevom politikom, pa je napustio sve poslove i ostao samo da honorarno radi u Narodnoj banci kao veštak za falsifikovane novčanice.

Veliki poštovalac Srba stradao je nažalost od srpske komšijske psovke i bahatosti. Bivši ministar Milan Kapetanović, Pašićev saradnik i ratni profiter, počeo je da gradi kuću u blizini Rajsove. Kapetanović je terao neku građu zemljanim putem ka „Dobrom polju”, a Rajs je pokušao da špeditere usmeri ka obližnjem kaldrmisanom putu. Kapetanović, koji je ovo radio da bi izbegao da plati trošarinu, izvređao je Rajsa i dobacio mu da je „niko i ništa u Srbiji”. Posle tih reči Rajs se srušio. Poslužitelj Jova i Lujza uneli su ga u kuću, ali je on ubrzo umro. Bilo je to 8. avgusta 1929.

U znak zahvalnosti ratnom drugu i prijatelju, Udruženje rezervnih oficira i ratnika podiglo mu je spomenik. Otkriven je 9. avgusta 1931. godine. Na spomeniku na srpskom i francuskom jeziku piše: „1914–1918. Svome ratnom drugu prijatelju Srba iz najtežih dana. Vojniku pravde, istine i prava, Švajcarcu, profesoru, dr Rajsu.” Skulptura za spomenik Arčibalda Rajsa delo je vajara Marka Brežanina, istaknutog portretiste, čiji je ovo jedini javni spomenik u Beogradu.