Hakeri napali CERN-ove računare

Takvom iskušenju provaljivači u tuđe računare nisu odoleli, a nije se očekivalo ni da hoće (zar ih na to ne obavezuju i ime i svrha bitisanja)?

Ubrzo posle obajave da su fizičari uključili veliki razbijač čestica u CERN-u (Evropski centar za nuklearna istraživanja) pokraj Ženeve, hakeri su obznanili da su provali u mrežu. Želeli su, valjda, da se narugaju toliko hvaljenim merama predostrožnosti.

Na meti provaljivanja bio je, navodno, ključni kompjuter u jednom od četiri otkrivača (detektori) – (CMS), koji je smešten pod zemljom u francuskom mestašcetu Sesi. Različiti slojevi 12.500 tona teške skalamerije zaustavljaju i beleže raznovrste čestice, na osnovu čega naučnici sastavljaju slagalicu velike slike zbivanja u sudarima, koja bi trebalo da posluži potpunom razumevanju ustrojstva kosmosa.

Zločesta družina, pod nazivom „Grčki bezbednosni tim”, sprečena je pre nego što je upala u glavni računar, takoreći na korak do preuzimanja potpunog nadzora. Obrisali su jednu, za sada, nepoznatu datoteku. Uoči pokretanja samog ogleda u kojem se, pored ostalog, traga za neuhvatljivom „Božjom česticom”, operateri iz CERN-a u pronašli pet-šest ubačenih datoteka.

„Mi smo 2600, ne petljajte se s nama”, poslali su poruku: „2600” se odnosi američki magazin, veoma je omiljen među hakerima, koji izlazi svaka četiri meseca i objavljuje tehničke pojedinosti u vezi sa upadima u telefonske veze, na internetske stranice i druga glasila što prate kompjutere.

To je, ujedno, svojevrsni zaštitni znak zaljubljenika u nezakonito računarsko zavirivanje, udruženje koje – osim izdavanja istoimenog časopisa – organizuje savetovanja i okupljanja, a snimilo je film posvećen najslavnijem i najozloglašenijem provaljivaču Kevinu Mitniku. Svrha ovakvog delovanja jeste da se obelodanjivanjem slabosti računara i mreža poboljša – pouzdanost.

Čini se na nikakva šteta nije pričinjena, saopštili su predstavnici CERN-a, ali je neugodno saznanje da su detektori, i cela skupocena skalamerija, podložni digitalnom ugrožavanju. Na slično narušavanje bezbednosti je, krajem prošle godine, upozoreno na stranicama „Novosti” koje izdaje ova međunarodna naučnoistraživačka ustanova.

Do sada obavljeni informatički pregledi pokazali su da opremi koja se uobičajeno prodaje često nedostaju ključna pomagala i alatke u slučaju predostrožnosti: jedni uređaji (i sklopovi) otkažu u toku snimanja, drugi se lasno isključuju ili im se podaci promene! Posledice narušavanja sigurnosti su, očigledno, svojstvene i akceleratoru i pratećim dodacima. Na udaru je, dakle, ceo CERN, a naročito najnovije postrojenje (veliki hadronski sudarača) koje vredi šest milijardi dolara.

Zbog velikog zanimanja svetske javnosti, veoma je uznemirujuće što su hakeri bili nadomak ugrožavanja istraživačkog poduhvata i što su izmenili pojedine podatke na CERN-ovoj stranici, upozorio je Grejam Kluli, stručnjak za računarsku bezbednost u kompaniji „Sofos”. Bili su u prilici, teoretski gledano, da unesu zloćudni kôd preko kojeg bi krali lične podatke ili ubacivali viruse u računare miliona posetilaca sajta.

Izvesno je da slični pokušaji mogu da upropaste godine i decenije mukotrpnog truda hiljada naučnika.

Stanko Stojiljković
------------------------------------------

Čak 15 petabajta

Za potrebe obrade podataka, čiji zbir dostiže 15 petabajata ili 20 miliona kompakt diskova (CD), osmišljena je jedinstvena mreža koja se proteže u 140 središta u 33 zemlje, a rasprostire se u tri kruga: u prvom je samo računarsko čvorište u Ženevi (20 odsto ukupne snage), drugo objedinjuje 18 sedišta u svetu, a treće 14 (oko 50 odsto snage) – na ovo se nadovezuju računarski grozdovi u fizičarskim istraživačkim ustanovama širom planete. Prema saopštenju iz 2006. godine, za ispunjenje zadatka u kojem 9.000 fizičara pravi i koristi desetine miliona datoteka, potrebno je 100.000 kompjutera.