Хакери напали ЦЕРН-ове рачунаре

Таквом искушењу проваљивачи у туђе рачунаре нису одолели, а није се очекивало ни да хоће (зар их на то не обавезују и име и сврха битисања)?

Убрзо после обајаве да су физичари укључили велики разбијач честица у ЦЕРН-у (Европски центар за нуклеарна истраживања) покрај Женеве, хакери су обзнанили да су провали у мрежу. Желели су, ваљда, да се наругају толико хваљеним мерама предострожности.

На мети проваљивања био је, наводно, кључни компјутер у једном од четири откривача (детектори) – (CMS), који је смештен под земљом у француском месташцету Сеси. Различити слојеви 12.500 тона тешке скаламерије заустављају и бележе разноврсте честице, на основу чега научници састављају слагалицу велике слике збивања у сударима, која би требало да послужи потпуном разумевању устројства космоса.

Злочеста дружина, под називом „Грчки безбедносни тим”, спречена је пре него што је упала у главни рачунар, такорећи на корак до преузимања потпуног надзора. Обрисали су једну, за сада, непознату датотеку. Уочи покретања самог огледа у којем се, поред осталог, трага за неухватљивом „Божјом честицом”, оператери из ЦЕРН-а у пронашли пет-шест убачених датотека.

„Ми смо 2600, не петљајте се с нама”, послали су поруку: „2600” се односи амерички магазин, веома је омиљен међу хакерима, који излази свака четири месеца и објављује техничке појединости у вези са упадима у телефонске везе, на интернетске странице и друга гласила што прате компјутере.

То је, уједно, својеврсни заштитни знак заљубљеника у незаконито рачунарско завиривање, удружење које – осим издавања истоименог часописа – организује саветовања и окупљања, а снимило је филм посвећен најславнијем и најозлоглашенијем проваљивачу Кевину Митнику. Сврха оваквог деловања јесте да се обелодањивањем слабости рачунара и мрежа побољша – поузданост.

Чини се на никаква штета није причињена, саопштили су представници ЦЕРН-а, али је неугодно сазнање да су детектори, и цела скупоцена скаламерија, подложни дигиталном угрожавању. На слично нарушавање безбедности је, крајем прошле године, упозорено на страницама „Новости” које издаје ова међународна научноистраживачка установа.

До сада обављени информатички прегледи показали су да опреми која се уобичајено продаје често недостају кључна помагала и алатке у случају предострожности: једни уређаји (и склопови) откажу у току снимања, други се ласно искључују или им се подаци промене! Последице нарушавања сигурности су, очигледно, својствене и акцелератору и пратећим додацима. На удару је, дакле, цео ЦЕРН, а нарочито најновије постројење (велики хадронски сударача) које вреди шест милијарди долара.

Због великог занимања светске јавности, веома је узнемирујуће што су хакери били надомак угрожавања истраживачког подухвата и што су изменили поједине податке на ЦЕРН-овој страници, упозорио је Грејам Клули, стручњак за рачунарску безбедност у компанији „Софос”. Били су у прилици, теоретски гледано, да унесу злоћудни кôд преко којег би крали личне податке или убацивали вирусе у рачунаре милиона посетилаца сајта.

Извесно је да слични покушаји могу да упропасте године и деценије мукотрпног труда хиљада научника.

Станко Стојиљковић
------------------------------------------

Чак 15 петабајта

За потребе обраде података, чији збир достиже 15 петабајата или 20 милиона компакт дискова (CD), осмишљена је јединствена мрежа која се протеже у 140 средишта у 33 земље, а распростире се у три круга: у првом је само рачунарско чвориште у Женеви (20 одсто укупне снаге), друго обједињује 18 седишта у свету, а треће 14 (око 50 одсто снаге) – на ово се надовезују рачунарски гроздови у физичарским истраживачким установама широм планете. Према саопштењу из 2006. године, за испуњење задатка у којем 9.000 физичара прави и користи десетине милиона датотека, потребно је 100.000 компјутера.