A da igrači plate odštetu Partizanu?

Trener Partizana Duljaj je preuzeo odgovornost za poraz u Kopenhagenu u kvalifikacijama za Ligu konferencija. Valjda po službenoj dužnosti, jer je isto rekao i dve nedelje pre toga u Bakuu. U oba slučaja uz srceparajuće obrazloženje da štiti fudbalere.

A zašto da ih štiti? U gostima kod Sabaha nisu mogli da se sastave s loptom, pa su izgubili s 2:0. U gostima kod Nordsjelanda su prošli još gore – potučeni su s 5:0. Klubu, pa i našem fudbalu, time su naneli nepopravljivu štetu u svakom pogledu: takmičarskom, finansijskom, moralnom... I bez obzira što su ga teško oštetili Partizan će da im isplati ono na šta se obavezao dok su još zidali kule u vazduhu. Ali od čega? Pa, te pare treba oni da zarade. Zbog toga su profesionalci.

Da bi bili orni za gostovanje u Danskoj odložena im je utakmica u našem prvenstvu (posebna je tema da li to treba da se radi). I kakva je vajda od toga? Na malom stadionu na periferiji danske prestonice su izgledali kao da su cele nedelje istovarivali džakove. Protivnički igrači nisu imali predah za vikend, ali su za njih bili neuhvatljivi kao vetar. Kako to da se objasni?

Osman po levoj strani i Viladsen po desnoj su bili noćna mora za Partizanove bekove. Obojica su rođeni 2004. Kao i Baždar. A kakva razlika u igri i učinku!? Za nas su u tom uzrastu još deca, gleda im se kroz prste, dovoljno je što su izašli na teren (uostalom, imamo i takav „zakon” da neko „dete” mora da bude među 11).

Ilić je godinu dana stariji. Na utakmici je najzapaženiji bio po preciznom gađanju s ivice šesnaesterca u donji desni ugao svog gola. Nije problem autogol (ide na dušu golmanu, inače jedinom među „crno-belima”, koji je zaslužio prelaznu ocenu i to visoku), nego kako da u bezopasnoj situaciji onako trapavo ošajdari loptu?

Kod nas pred fudbalere snižavaju zahteve. Kod onih najmlađih iz pedagoških razloga. Onim starijim nije pristojno da se kaže popu pop, a bobu bob. U ozbiljnim klubovima, pa i u tamo nekom Nordsjelandu, nije tako. U prvom timu je onaj ko to zasluži, nema veze da li je premlad ili prestar.

Trener danskog vicešampiona Torup je na toj dužnosti od 7. januara. Pre toga je godinu i po dana bio pomoćnik svom prethodniku. A u klub je došao pre osam godina da vodi podmladak i bio prvak Danske s igračima do 14 i 17 godina. Ima 34 godine (za jednu je mlađi od Natha). Dakle, Nordsjeland ga je pripremao za sadašnju funkciju. Tako je nekad Partizan poverio Bobeku podmladak, Crvena zvezda Miljaniću, Hajduk Iviću i to su bile zlatne godine tih klubova. Nisu ni njima cvetale ruže na svakoj utakmici, ali su učili i na svojim greškama.

Duljaj nikakvu pouku nije izvukao iz nasukavanja na Kaspijskom jezeru, a ni iz potonuća tamo gde se zapljuskuju Baltičko i Severno more. On i dalje vapi za brzim igračem, koji bi rešavao utakmice. Možda da regrutuje nekog atletičara? Jeste u  fudbalu velika prednost brzina, ali ne sama po sebi, nego sprint s loptom. I ne samo pravolinijsko trčanje, nego u cik-cak. Kakav je dar-mar, na primer, pravio Osman...

Pa, pregled igre... Neposredno pre prvog gola Antić, iskusan igrač, mogao je da bira na koju će stranu sveta da izbije loptu. On ju je poslao baš tamo gde ne treba – pred kazneni prostor. Frese, njegov kolega levi bek, neometan ju je primio na grudi, neometan je raspalio po njoj i pogodio kao da je gađao iz topa.

Partizan igra s tri napadača, a nisu šutnili na gol!? I – nisu krivi. Neko treba da im stvori šansu. Natho jedini to može, ali čak i da je u najboljim igračkim godinama jedna lasta ne čini proleće. Duljaju je neophodan još neko ko to ume.

U odbrani su, ne samo kod nas, nego i u svetu, nestali igrači, koji na takozvano čitanje oduzimaju loptu. Ilić je pre prvog gola potpuno okrenuo pogrešnu stranicu kad je trebalo da startuje na Diomandea, starijeg od sebe godinu i osam meseci.

Na Partizanov ulazak u Ligu konferencija verovatno niko neće da stavi ni prebijenu paru. Ko da se ponada da može da se uspne uz liticu strmu pet golova? Ako u okršaj uđe „taktički zrelo”, ako bude igrao „pametno, na rezultat”, to jest neodlučno, bojažljivo, bez rizika, platiće ceh kao u Bakuu i Kopenhagenu. U revanšu, 31. avgusta, treba da bude ris, da se od prvog trenutka bori na život i smrt. On nema šta da izgubi pošto je već sve izgubio. Preostalo mu je da vrati veru u samog sebe, jer biće bitaka i posle Nordsjelanda.