O važnosti ljudske misli

Nevil Godard (1905–1972) bio je jedan od najznačajnijih mistika 20. veka, a na „Jutjubu” se mogu naći snimci nekih od njegovih sugestivnih predavanja. On je preteča današnjih mnogobrojnih autora knjiga o kreativnoj snazi ljudskih misli, a možda mu je sličan najpre Vejn Dajer (1940–2015). Nevilovi principi o stvaralačkim osobinama uma, o uzvišenosti ljudske prirode prethodili su većini današnjih najradikalnijih kvantnih teorija i uticali su na nekoliko pisaca, uključujući i Karlosa Kastanedu i Džozefa Marfija. Godard je smatrao „da živimo unutar beskrajne mreže paralelnih stvarnosti, koje biramo između beskrajnog potencijala iskustava, kroz primenu naših mentalnih slika, emocionalizovanih misli i očekivanja”, a da su ljudi koje srećemo takođe grane jednoga Stvoritelja. Godine 1948. govorio je publici: „Naučnici će jednog dana objasniti zašto postoji serijski univerzum. Ali u praksi, važnije je kako koristite ovaj serijski univerzum da promenite budućnost.”

Godard je napisao više od deset knjiga i održao više od hiljadu predavanja, a zbornik njegovih najvažnijih dela „Beskrajni potencijal” priredio je istoričar i dobitnik nagrade PEN-a Mič Horovic. U prevodu Sanje Bošnjak ovu knjigu objavio je „Vulkan”. Po Horovicovim rečima, Nevilovo učenje „ne samo da je postalo mistički podsticaj pozitivnog uma, ili metafizike nove misli, već i najintelektualniji stimulativni izraz filozofije”, a pred nas postavlja zahtev „da dosegnemo razumevanje onoga što istinski želimo”.

Ovo izdanje sadrži delove iz najvažnijih Godardovih dela, predavanja, zapisa sa gramofonskih ploča, suštinu njegove teorije datu hronološki, a poglavlja se zovu po ključnim gledištima, knjigama, ili njihovim odlomcima: „Na vašu zapovest” iz 1939. godine, „Sloboda za sve” iz 1942. godine, „Potraga” iz 1946. godine, „Živite hrabro” iz 1948, „Izvan ovog sveta” iz 1949. godine, sve do 1969. godine.

Godard je govorio o tome da je rajsko stanje kreacija ljudske svesti, moćnih misli, što čoveka približava Bogu, a samu moć imaginacije čini božanstvenom. Raj počinje ovde i sada, na zemlji, stvaranjem novog stanja svesti, nebesko carstvo je nadohvat ruke, podučavao je. Time je blizak i drugim duhovnicima koji su ukazivali na to koliko je ljudska misao važna. Naš otac Tadej govorio je: „Kakve su ti misli, takav ti je život.”

Godard je najvažnijim činiocima svake molitve smatrao zahvalnost i svest o tome da je već uslišena, obraćanje s najvećim poverenjem.

„Gledajte na vaše želje, na sve njih, kao na izgovorene reči božje, i na svaku reč ili želju kao na obećanje. Razlog zbog kog većina nas ne uspe da ostvari svoje želje jeste taj što ih stalno uslovljavamo. Nemojte uslovljavati svoju želju. Samo je prihvatite kada vam dođe. Zahvaljujte se na njoj do te mere, da ste u stvari zahvalni što ste je već ostvarili – i onda nastavite da živite u miru”, govorio je Godard.

Rođen je u anglikanskoj porodici na Barbadosu 1905, a 1922. godine doputovao je u Njujork da studira pozorišnu umetnost. Dobijao je uloge na Brodveju, i u nemim filmovima, putovao je po svetu sa plesnom trupom, napustio je glumu početkom 1933. godine da bi se posvetio studijama metafizike i započeo novu karijeru kao pisac i predavač. Imao je lepo lice i savršenu dikciju, a do smrti 1972. godine bio je prihvaćen u duhovnim centrima, poznat i popularan zbog svojih predavanja.

Mič Horovic Godarda smatra najizvanrednijim i najneobičnijim religijskim umom savremenog doba, a od 1966. godine, kada je prvi put čuo za njega, nije prestajao o njemu da misli. „Nešto u Nevilovoj ličnosti me je ščepalo čak i pre nego što sam čuo njegov odsečan anglikanski naglasak ili video njegovu romansku pojavu. Nevil je, po mom mišljenju, odavao neku vrstu ozbiljnosti s najradikalnijom tvrdnjom koju sam ikada čuo: ’Vaša mašta je Bog.’ Sve što doživljavate, uključujući i reči koje sada čitate, dolazi iz vaših stvaralačkih misli, čiji je simbolički piktogram Jehova iz Starog i Novog zaveta. Sve je, u krajnjoj liniji ukorenjeno u vama, govorio je Nevil, jer vi ste ukorenjeni u Bogu. Ovo je ezoterično značenje iza Biblije, koje je kulminiralo u raspeću i vaskrsenju Hrista i njegovom uviđanju sopstvene božanstvenosti”, napisao je u predgovoru ovom izdanju Mič Horovic, koji je objasnio i to da je Godard smatrao da su događaji iz Biblije mistična drama koja se dešava u životu svakog pojedinca.

„Svaki čovek je predodređen da otkrije da je Biblija njegova autobiografija”, rekao je Godard 1967. godine.

„Pokušati promeniti svet pre nego što promenimo sopstvenu predstavu o sebi znači boriti se protiv prirode stvari”, „Budale eksploatišu svet, mudri ga čine boljim”, „U božanskoj ekonomiji ništa nije izgubljeno” – Nevilove su misli.

Godard je bio sličan i Vilijamu Blejku, koga Horovic citira: „Kada bi vrata percepcije bila pročišćena, čoveku bi sve izgledalo kako jeste – beskonačno”. Horovic je zaključio da ćemo živeti u svetu ratova, patnje i nepravde, sve dok se vrata ljudske percepcije ne pročiste, dok ne zavlada stanje konačne oslobođenosti uma. Tako da „moramo da se snalazimo u ogrubelom svetu ograničene percepcije”.