О важности људске мисли

Невил Годард (1905–1972) био је један од најзначајнијих мистика 20. века, а на „Јутјубу” се могу наћи снимци неких од његових сугестивних предавања. Он је претеча данашњих многобројних аутора књига о креативној снази људских мисли, а можда му је сличан најпре Вејн Дајер (1940–2015). Невилови принципи о стваралачким особинама ума, о узвишености људске природе претходили су већини данашњих најрадикалнијих квантних теорија и утицали су на неколико писаца, укључујући и Карлоса Кастанеду и Џозефа Марфија. Годард је сматрао „да живимо унутар бескрајне мреже паралелних стварности, које бирамо између бескрајног потенцијала искустава, кроз примену наших менталних слика, емоционализованих мисли и очекивања”, а да су људи које срећемо такође гране једнога Створитеља. Године 1948. говорио је публици: „Научници ће једног дана објаснити зашто постоји серијски универзум. Али у пракси, важније је како користите овај серијски универзум да промените будућност.”

Годард је написао више од десет књига и одржао више од хиљаду предавања, а зборник његових најважнијих дела „Бескрајни потенцијал” приредио је историчар и добитник награде ПЕН-а Мич Хоровиц. У преводу Сање Бошњак ову књигу објавио је „Вулкан”. По Хоровицовим речима, Невилово учење „не само да је постало мистички подстицај позитивног ума, или метафизике нове мисли, већ и најинтелектуалнији стимулативни израз филозофије”, а пред нас поставља захтев „да досегнемо разумевање онога што истински желимо”.

Ово издање садржи делове из најважнијих Годардових дела, предавања, записа са грамофонских плоча, суштину његове теорије дату хронолошки, а поглавља се зову по кључним гледиштима, књигама, или њиховим одломцима: „На вашу заповест” из 1939. године, „Слобода за све” из 1942. године, „Потрага” из 1946. године, „Живите храбро” из 1948, „Изван овог света” из 1949. године, све до 1969. године.

Годард је говорио о томе да је рајско стање креација људске свести, моћних мисли, што човека приближава Богу, а саму моћ имагинације чини божанственом. Рај почиње овде и сада, на земљи, стварањем новог стања свести, небеско царство је надохват руке, подучавао је. Тиме је близак и другим духовницима који су указивали на то колико је људска мисао важна. Наш отац Тадеј говорио је: „Какве су ти мисли, такав ти је живот.”

Годард је најважнијим чиниоцима сваке молитве сматрао захвалност и свест о томе да је већ услишена, обраћање с највећим поверењем.

„Гледајте на ваше жеље, на све њих, као на изговорене речи божје, и на сваку реч или жељу као на обећање. Разлог због ког већина нас не успе да оствари своје жеље јесте тај што их стално условљавамо. Немојте условљавати своју жељу. Само је прихватите када вам дође. Захваљујте се на њој до те мере, да сте у ствари захвални што сте је већ остварили – и онда наставите да живите у миру”, говорио је Годард.

Рођен је у англиканској породици на Барбадосу 1905, а 1922. године допутовао је у Њујорк да студира позоришну уметност. Добијао је улоге на Бродвеју, и у немим филмовима, путовао је по свету са плесном трупом, напустио је глуму почетком 1933. године да би се посветио студијама метафизике и започео нову каријеру као писац и предавач. Имао је лепо лице и савршену дикцију, а до смрти 1972. године био је прихваћен у духовним центрима, познат и популаран због својих предавања.

Мич Хоровиц Годарда сматра најизванреднијим и најнеобичнијим религијским умом савременог доба, а од 1966. године, када је први пут чуо за њега, није престајао о њему да мисли. „Нешто у Невиловој личности ме је шчепало чак и пре него што сам чуо његов одсечан англикански нагласак или видео његову романску појаву. Невил је, по мом мишљењу, одавао неку врсту озбиљности с најрадикалнијом тврдњом коју сам икада чуо: ’Ваша машта је Бог.’ Све што доживљавате, укључујући и речи које сада читате, долази из ваших стваралачких мисли, чији је симболички пиктограм Јехова из Старог и Новог завета. Све је, у крајњој линији укорењено у вама, говорио је Невил, јер ви сте укорењени у Богу. Ово је езотерично значење иза Библије, које је кулминирало у распећу и васкрсењу Христа и његовом увиђању сопствене божанствености”, написао је у предговору овом издању Мич Хоровиц, који је објаснио и то да је Годард сматрао да су догађаји из Библије мистична драма која се дешава у животу сваког појединца.

„Сваки човек је предодређен да открије да је Библија његова аутобиографија”, рекао је Годард 1967. године.

„Покушати променити свет пре него што променимо сопствену представу о себи значи борити се против природе ствари”, „Будале експлоатишу свет, мудри га чине бољим”, „У божанској економији ништа није изгубљено” – Невилове су мисли.

Годард је био сличан и Вилијаму Блејку, кога Хоровиц цитира: „Када би врата перцепције била прочишћена, човеку би све изгледало како јесте – бесконачно”. Хоровиц је закључио да ћемо живети у свету ратова, патње и неправде, све док се врата људске перцепције не прочисте, док не завлада стање коначне ослобођености ума. Тако да „морамо да се сналазимо у огрубелом свету ограничене перцепције”.