Amerika prepuštena sebi

Globalna uznemirenost, zbog tekućeg urušavanja američkog finansijskog sistema, ustupila je juče mesto hladnim analizama uzroka najteže posleratne ekonomske krize u SAD, čije posledice po ostatak sveta još nisu predvidive.

„Amerika će izgubiti status globalne finansijske velesile usled tamošnje finansijske krize. Volstrit i svet više neće biti isti. Sa pojavom jačih i bolje kapitalizovanih centara u Aziji i Evropi, svetski finansijski sistem će postati multipolaran. Anglosaksonska pomama za dvocifrenim profitom, apetiti investicionih bankara i političara u Njujorku, Vašingtonu i Londonu izazvali su sadašnju krizu, koja je ipak uglavnom američki problem”, upozorio je juče poslanike nemačkog Bundestaga nemački ministar finansija Peer Štajnbrik.

U dramatičnom rvanju sa „najtežom ekonomskom krizom od Drugog svetskog rata”, kako ju je opisao guverner Centralne banke SAD Ben Bernanke, Amerika je ovih dana sve više prepuštena sebi.

Neki od do juče najpouzdanijih američkih zajmodavaca u Aziji i na Srednjem istoku poslednjih dana pokazuju upadljivu ravnodušnost prema nedaćama Volstrita.

„Nemamo obavezu da spasavamo strane banke, time treba da se bave centralne banke tih država”, ističe Badr al Saad, izvršni direktor Kuvajtskog investicionog fonda. Saudijski dnevnik „Al Hajat” juče je javno kritikovao „nesmotrene američke finansijske institucije”, iznoseći podatak da Amerika odskora pozajmljuje od stranih poverilaca dve milijarde dolara dnevno!

Brojnoj armiji kritičara Volstrita i vrha američke administracije pridružio se i čuveni berzanski spekulant, multimilijarder Džordž Soros. On je u autorskom tekstu, koji je objavio londonski „Fajnenšel tajms“, oštro kritikovao plan američke administracije za sanaciju finansijskog sistema, po fantastičnoj ceni od 700 milijardi dolara, karakterišući ga „nepromišljenim ”. Po Sorosu, plan američkog državnog sekretara za finansije Henrija Polsona i guvernera Centralne banke SAD Bena Bernankea, po kome bi budžetskim sredstvima običnih poreznika trebalo spasavati probrane investicione banke od gubitaka koje su počinile na rizičnom hipotekarnom tržištu, daleko je od idealnog.

„Ministarstvo finansija SAD trebalo bi da emituje naročite državne obveznice za prevazilaženje sadašnje krize, a ne da bankama radi pokrića basnoslovnih dugova daje novac direktno iz državnog budžeta”, smatra Soros.

U međuvremenu, epicentar američke finansijske krize izmešten je sa Volstrita u Kapitol hil i samu Belu kuću.

Mučni pokušaji Polsona i Bernankea da u sredu ubede Kongres u neophodnost hitnog zelenog svetla za sanacioni finansijski plan, koji po troškovima nadilazi finansijsku cenu američke intervencije u Iraku, nisu doneli rezultat. Kada je u sredu postalo jasno da Kongres pruža žilav otpor „blanko čeku na 700 milijardi dolara”, na TV scenu je stupio američki predsednik Džordž Buš.

U TV obraćanju dugom 13 minuta Buš je glatko porekao stav koji je mesecima uporno ponavljao da je „ekonomija SAD, uprkos krahu hipotekarnog tržišta, na zdravim nogama”.

Ovog puta, Buš je u sredu kasno uveče upozorio da ako sanacioni plan ne bude hitno odobren u Kongresu, Americi preti „duga i bolna recesija”. „Amerika rizikuje da sklizne u finansijsku paniku, koja bi mogla imati pogubna dejstva po obične građane zbog usporavanja privrede, masovnog gubitka radnih mesta, osiromašenja nacije”, upozorio je Buš.

Vesti da uprkos pritisku američkog potpredsednika Dika Čejnija na republikanske senatore oni odbijaju da u velikoj žurbi daju pristanak za sanacioni plan, predsednički kandidat te stranke Džon Mekejn odlučio je da prekine kampanju, odustane od prvog najavljenog TV sučeljavanja sa demokratskim protivkandidatom Barakom Obamom i vrati se u Vašington. Obama i Mekejn su u noći između srede i četvrtka izašli sa jedinstvenim zajedničkim saopštenjem da je predlog sanacionog plana „traljav”, ali da će oni udružiti napore na rešavanju finansijske krize u interesu američkog naroda.

Suočen sa nezabeleženim komešanjem vrha američke političke i finansijske vlasti, Džordž Buš je hitno sazvao samit političke i finansijske elite SAD u Beloj kući na koji je pozvao i Džona Mekejna i Baraka Obamu. Ishod istorijskog okupljanja u Beloj kući u mnogo čemu može da odredi sudbinu Amerike u skoroj budućnosti.

Tanja Vujić

-----------------------------------------------------------

Evropi ne preti američki sindrom

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 25. septembra - Zvaničnici Evropske unije u Briselu potvrdili su da je evropski finansijski sistem stabilan i da nema potrebe za planom po uzoru na američki. Ipak, Hoakin Almunja, evropski komesar za ekonomiju i monetarne poslove, izrazio je zabrinutost zbog ekonomskog rasta, kako u evrozoni, tako i uopšte u EU, za koji je predvideo da će biti relativno slab naredne godine.

Evropski ekonomski eksperti ne bojese da će se američki scenario kolapsa finansijskog sistema ponoviti na Starom kontinentu. Oni, zapravo, objašnjavaju da će se posledice kraha investicionih banaka u SAD osetiti u EU, ali da to neće biti kolaps, već kriza kojom će polako upravljati.

Prema navodima „Njujork tajmsa”, glavne evropske banke počele su da šire svoje poslove po celom kontinentu i da zgrću ogroman kapital i brojnu klijentelu, ali bankarski propisi na nivou EU teško idu u korak sa tim. Njujorški dnevnik predviđa da ako se jedan od tih novih giganata nađe pod pretnjom bankrota, kao što se to desilo sa nekim bankama u SAD, da će Evropska centralna banka biti primorana da se uhvati ukoštac sa mnoštvom potencijalnih kriza kojima treba upravljati, od kojih nijedna nema prioritet.

Međutim, evropski finansijski eksperti tvrde da je rizik da će se upravo to dogoditi u Evropskoj uniji veoma nizak. Evropske banke nisu strogo profilisane kao investicione, što je bio slučaj u SAD, već rade sa raznolikom klijentelom i uvek raspolažu novim količinama novca. Iako je Evropska centralna banka upumpavala novac u neke od banaka, to je činila na bazi kredita, a ne na osnovu nepovratne pomoći.Ali te sume su ionako zanemarljive naspram 700 milijardi američkih dolara.

V. Jokanović