Trećepozivac sa zlatnom Karađorđevom zvezdom.

Već se pedesetoj približio kad je Veliki rat buknuo, ali nije hteo da se skloni i mlađima prepusti odbranu otadžbine. U prve krvave borbe je stupio, komandovanje četom preuzeo, pred neprijateljem nije ustuknuo. Mudrost iskusnog čoveka s junaštvom je spojio. Postao jedini trećepozivac zlatiborskog kraja ovenčan Karađorđevom zvezdom.

Bio je to Mijat Vesović sa Zlatibora, upamćen kao učen i hrabar čovek. Potekao iz siromašne seoske kuće, a postao činovnik u opštinskom mestu, osnivač „Zlatiborske čitaonice” i drugih udruženja, potom i ratnik za ponos svom kraju. O njemu u „Biografskom leksikonu Zlatibora” piše autor te knjige Milisav R. Đenić.

Rođen je Mijat 1868. u Golovu, selu čajetinske opštine. Njegov otac Obrad, siromašni zemljoradnik, neumorno je radio na posnoj zemlji da sinu omogući školovanje. Bistar đak je bio Mijat, školu bez teškoća završio i tek punoletan se zaposlio kao pisar u načelstvu Sreza zlatiborskog.

Privukao ga je društveni rad, povezivanje i kulturno uzdizanje ljudi u ovom tada zabačenom kraju. Početkom 20. veka Vesovića pominju kao inicijatora zbivanja u kulturnom životu Čajetine: jedan je od osnivača „Zlatiborske čitaonice” i njen prvi potpredsednik, učestvuje i u osnivanju lovačkog društva i streljačke družine.

Nastaju potom godine ratova i patnji. Mijat je učestvovao u svim oslobodilačkim ratovima, posebno se istakavši početkom Prvog svetskog rata. Tada je u leto 1914. austrougarski neprijatelj preko Drine silno nasrnuo da porobi Srbiju. Junački otpor su mu, pored mlađih branilaca, pružili i srpski trećepozivci.

“Od 18. avgusta 1914. šest bataljona užičkih trećepozivaca vode ogorčene borbe s neprijateljem kako bi sačuvali veoma jake položaje na Javorju i Crnom vrhu, dok je austrougarska vojska pokušavala da ih osvoji. Kada je na Crnom vrhu u prvim naletima pao teško ranjeni komandir Treće čete drugog bataljona kapetan Jovan Karaičić, Mijat Vesović preuzima komandu.

Sutradan, neprijatelj preduzima četiri snažna juriša i svi su uspešno odbijeni. Užičani hrabro odolevaju ubitačnoj vatri, ali kad su Austrougarima u ranim popodnevnim časovima počela pristizati pojačanja, komanda donosi ispravnu odluku. Trećepozivci napuštaju položaje, prelaze Uvac i bezbedno stižu na Tornik.

Tokom trodnevnih borbi, zbog veoma brzog preuzimanja komande nad četom u rasulu, uspešnog rukovođenja i pravovremenog donošenja ispravnih odluka (kao i kasnijeg junačkog držanja na drinskom frontu 1915. godine), Mijat je odlikovan najvišim ratnim odlikovanjem srpskog Dvora – zlatnim ordenom Karađorđeve zvezde s mačevima. „Vesović je jedini zlatiborski trećepozivac koji je odlikovan najvišim ordenom, i to zlatnim”, navodi Milisav R. Đenić i dodaje da zbog godina Mijat Vesović nije odstupao sa srpskom vojskom preko Albanije.

Ali ni ostanak sa svojom mnogočlanom porodicom u okupiranoj otadžbini ovom Zlatiborcu nije doneo dobro. Mijat je sa suprugom Zlatom Smiljanić imao sinove Borivoja, Milića i Milivoja, te kćeri Darinku, Borku, Zorku, Lenu i Stanku. Nesreća ih je stigla uoči oslobođenja zemlje.

„U vreme velike pandemije španske groznice, u jesen 1918. godine, doživeo je porodičnu tragediju. U toku dva meseca umrli su mu sin Borivoje i ćerke Borka i Darinka. Usled velikog bola, a potom i prerane skleroze, rezervni pešadijski kapetan Mijat Vesović umire 18. novembra 1925. godine u Golovu. U tom selu sada jedna ulica nosi njegovo ime”, piše u „Biografskom leksikonu Zlatibora”.