Krave sa šestim čulom

Ako ste zalutali u nepoznatoj šumi, pogledajte samo obližnje stablo – lišajevi i mahovina će vam pokazati gde je sever. Na nepreglednom polju poželjno je da što pre spazite jelena da biste se snašli.

Najnovija saznanja ukazuju da ne bi trebalo nimalo da se začudite kada vidite da se krdo goveda zaputilo ka jednom ili drugom polu. Rogato marvinče koje su ljudi pripitomili još u praistorijsko vreme predoseća strane sveta, kao da mu je neko umetnuo skriveni kompas. Zašto je ta začkoljica toliko dugo izmicala ljudskom opažanju? Kakvo je evoluciono preimućstvo podareno kravi, za koju smo koliko juče verovali da postoji samo da bismo je mi muzli?

Magnetski osećaj

Pručavanjem satelitskih snimaka dostupnih na „Guglu” (GoogleEarth) uočeno je da se stado, iako svako grlo nije najbolje poravnato, okreće u smeru Zemljinih podzemnih magnetskih silnica koje pokazuju sever ili jug.

Zadivljujuće je da lovci i odgajivači hiljadama godina nisu to primetili, piše Sabine Begal sa Univerziteta Duisburg-Esen (Nemačka), jedna od potpisnica naučnog članka u uglednom časopisu „Prosiding ov Nešenel akademi of sajensiz”. A biofizička svojstva prijemnika koji to omogućuju veoma su jednostavna.

Proučene su slike 8.510 govečeta na 308 mesta na našoj planeti. Uslovi su bili: jasno viđenje svakog četvoronošca, položaj na na tlu i udaljenost od izvorišta ili hranilišta. Ispostavilo se da su se krave, verovatno, usmeravale slučajno u smeru sever-jug.

Nakon toga su proučili položaj tela 2.974 ženki i mužjaka jelena na 241 mestu.

Zaboravljeno objašnjenje da se životinje poređaju da bi upile što više sunčeve toplote moralo je da se isključi. Istraživači su nastavili da pregledaju pašnjake blizu polova, na kojima je najveće odstupanje između severnog geografskog i magnetskog. Ukoliko su životinje žudele da se sunčaju, morale su da se okreću prema prvom. Ali ispalo je obratno: usmeravale su se prema drugom! Očigledno je da imaju urođen osećaj za magnetske sile.

Nije sunčanje

Iako su nalazi opčinjavajući, ozbiljno ograničenje jeste to što je celo istraživanje zasnovano na uzajamnom poređenju, smatra biolog Ken Loman sa Univerziteta Severna Karolina (SAD). Neophodni su izvesni ogledi da bi se potvrdilo da li je goveče obdareno magnetskim sećajem. Najpre bi valjalo proveriti šta se zbiva ako se magtnetske silnice prekinu i kako se životinja ponaša kada joj se prikači jak magnet.

Ukoliko duva snažan vetar na uzbrdici, zna se da krave telo okreću po dužini da bi umanjile rasipanje vlastite toplote; u hladnim zimskim jutrima izlažu se postrance da upiju što više sunčevih zraka.

Naučnicima je odranije poznato da su brojni stvorovi obdareni sposobnošću da naslute i predosete magnetsko polje na našoj planeti: bakterije, ptice, ribe, kitovi, čak i glodari, imaju malecne organe u svojim mozgovima s česticama magnetita koji oponašaju kompas. Pticama-selicama to je jedini usmerivač na dugotrajnom preletu iz hladnih u tople krajeve, i na povratku. Isto važi za mladunčad pacova, jastoga, kokošaka, vodozemaca i larve mušica.

Čak i na kratkim rastojanjima određivanje magnetskih strujanja predstavlja ključno svojstvo kretanja u prostoru, naglašava Džon Filips koji proučava biološka čula u Tehnološkom institutu Virdžinija.

Od kakve je to koristi kravama, ostaje – zagonetka. Da li da pronađu put do staje ili je to preostali osećaj koji više ničemu ne služi?