Кравe са шестим чулом

Ако сте залутали у непознатој шуми, погледајте само оближње стабло – лишајеви и маховина ће вам показати где је север. На непрегледном пољу пожељно је да што пре спазите јелена да бисте се снашли.

Најновија сазнања указују да не би требало нимало да се зачудите када видите да се крдо говеда запутило ка једном или другом полу. Рогато марвинче које су људи припитомили још у праисторијско време предосећа стране света, као да му је неко уметнуо скривени компас. Зашто је та зачкољица толико дуго измицала људском опажању? Какво је еволуционо преимућство подарено крави, за коју смо колико јуче веровали да постоји само да бисмо је ми музли?

Магнетски осећај

Пручавањем сателитских снимака доступних на „Гуглу” (GoogleEarth) уочено је да се стадо, иако свако грло није најбоље поравнато, окреће у смеру Земљиних подземних магнетских силница које показују север или југ.

Задивљујуће је да ловци и одгајивачи хиљадама година нису то приметили, пише Сабине Бегал са Универзитета Дуисбург-Есен (Немачка), једна од потписница научног чланка у угледном часопису „Просидинг ов Нешенел академи оф сајенсиз”. А биофизичка својства пријемника који то омогућују веома су једноставна.

Проучене су слике 8.510 говечета на 308 места на нашој планети. Услови су били: јасно виђење сваког четвороношца, положај на на тлу и удаљеност од изворишта или хранилишта. Испоставило се да су се краве, вероватно, усмеравале случајно у смеру север-југ.

Након тога су проучили положај тела 2.974 женки и мужјака јелена на 241 месту.

Заборављено објашњење да се животиње поређају да би упиле што више сунчеве топлоте морало је да се искључи. Истраживачи су наставили да прегледају пашњаке близу полова, на којима је највеће одступање између северног географског и магнетског. Уколико су животиње жуделе да се сунчају, морале су да се окрећу према првом. Али испало је обратно: усмеравале су се према другом! Очигледно је да имају урођен осећај за магнетске силе.

Није сунчање

Иако су налази опчињавајући, озбиљно ограничење јесте то што је цело истраживање засновано на узајамном поређењу, сматра биолог Кен Ломан са Универзитета Северна Каролина (САД). Неопходни су извесни огледи да би се потврдило да ли је говече обдарено магнетским сећајем. Најпре би ваљало проверити шта се збива ако се магтнетске силнице прекину и како се животиња понаша када јој се прикачи јак магнет.

Уколико дува снажан ветар на узбрдици, зна се да краве тело окрећу по дужини да би умањиле расипање властите топлоте; у хладним зимским јутрима излажу се постранце да упију што више сунчевих зрака.

Научницима је одраније познато да су бројни створови обдарени способношћу да наслуте и предосете магнетско поље на нашој планети: бактерије, птице, рибе, китови, чак и глодари, имају малецне органе у својим мозговима с честицама магнетита који опонашају компас. Птицама-селицама то је једини усмеривач на дуготрајном прелету из хладних у топле крајеве, и на повратку. Исто важи за младунчад пацова, јастога, кокошака, водоземаца и ларве мушица.

Чак и на кратким растојањима одређивање магнетских струјања представља кључно својство кретања у простору, наглашава Џон Филипс који проучава биолошка чула у Технолошком институту Вирџинија.

Од какве је то користи кравама, остаје – загонетка. Да ли да пронађу пут до стаје или је то преостали осећај који више ничему не служи?