Najbolja državna škola na svetu

Njeni učenici se ističu u veslanju, šahu, dramskoj sekciji, horu, orkestru!

Kada bi trebalo odgonetnuti o kojoj školi je reč, retko da bi neko pomislio na Matematičku gimnaziju. Ali, upravo je reč o ovoj obrazovnoj instituciji koja jedina u Srbiji ima status „škole od nacionalnog značaja i interesa”.

Škola je nastala pre 57 godina po modelu tadašnje matematičke gimnazije u Moskvi nazvane po imenu čuvenog ruskog matematičara Andreja Kolmogorova. Ruska škola više nema status elitne, dok je ova naša, beogradska, uspela ne samo da očuva model nastave koji je njenim učenicima doneo brojna svetska priznanja, već i da postane možda i najbolja državna matematička škola na svetu.

Matematičari su svestrani

Svestranost je jedna od važnih postulata na kojima počiva pa se tako može objasniti i otkuda toliko interesovanja za umetnost i sportske discipline među učenicima kojima su sinusne i kosinusne teoreme, i geometrijske težišne linije, što i običnom svetu sabrati dva i dva.

– Naši učenici su talentovani za prirodne nauke, ali većina njih ide i u muzičku školu. Imamo izuzetan hor, kojeg vodi profesorka književnosti, pošto nemamo nastavu muzičkog, kao ni likovnog u školskom programu – kaže direktorka Mirjana Katić i s ponosom ističe da je hor matematičke gimnazije bio gost na novogodišnjem koncertu Dečje filharmonije u Kombank dvorani.

I šah se pre dve godine vratio i u Matematičku gimnaziju. Na Svetskom školskom šahovskom prvenstvu početkom avgusta u Kazahstanu ekipa Matematičke gimnazije našla se na deobi od 13. do 19. mesta u konkurenciji 43 ekipe iz 40 zemalja sveta.

Pored dobrog ekipnog plasmana, učenik Vojin Mitrović osvojio je treće mesto za svoj pojedinačni rezultat na trećoj tabli sa šest i po poena iz osam partija, što je izuzetno vredan uspeh.

Ovog leta veslači su bili drugi na Adi Ciganliji, na takmičenju beogradskih škola, a u „osmercu” našle su se i devojke. Sportske snage odmeravaju se i u okvirima škole, fudbal i košarka najpopularniji su sportovi matematičarima, ali iako u toj oblasti nema, takmičenja i jezici im odlično idu. Svi govore makar po dva, a engleski im je kao maternji.

Duhovnost se tu ne iscrpljuje, sredinom avgusta je grupa učenika s profesorom Željkom Ležajom bila u poseti Hilandaru. Prošle godine gimnazija je potpisala sporazum o saradnji s ovim našim najpoznatijim manastirom na koji će ubuduće odlaziti đaci koji budu imali najbolje pismene sastave o duhovnosti na literarnom konkursu.

Naravno, da dodamo u šali, ni matematika se ne zapostavlja, a ni druge prirodne nauke. Pozivi na takmičenja stižu sa svih strana. Ovo leto bilo je više nego uspešno, đaci iz Srbije osvojili su dosta nagrada na olimpijadama iz prirodnih nauka. Mina Mijatović, Vuk Hip i Đorđe Parojčić, Stefan Šebez, Vukašin Pantelić i Gvozden Lapčević... Matija Vukelić, najbolji učenik Matematičke gimnazije, završio je u junu s školovanje, osvojivši desetine medalja na najprestižnijim takmičenjima i iz matematike i iz informatike i ovogodišnji je dobitnik Svetosavske nagrade.

Kabinet direktorke Mirjane Katić krasi pedesetak pehara koji su poređani na vrhu dugačkog ormara. To je samo deo onoga što su đaci ove škole osvojili u prethodnih pedeset sedam godina postojanja. Na tu tradiciju podsećaju i uramljene fotografije na kojima su profesori i učenici iz prethodnih decenija.

Samo na olimpijadama osvojeno je više od trista medalja, a sa svih inostranih takmičenja preko hiljadu.

U čemu je tajna, da li je jednostavno talenat u pitanju, ambicija da se pripada eliti, ili nešto treće? Direktorka želi da nam odgovori kroz jedan primer. Pre nekoliko meseci preminuo je čuveni akademik Milo Marjanović, nekadašnji profesor ove škole. Među đacima bila je i sadašnja direktorka. Njeno odeljenje danas je rasuto po celom svetu, od Švedske i Holandije do Kalifornije.

– Mi smo svi i dalje u kontaktima, razmenjujemo informacije, i imamo svoju vajber grupu. Kada smo saznali da je naš profesor preminuo, iako nam je predavao pre tri decenije, osetili smo veliku tugu. Voleli smo ga jer nam je bio velika inspiracija. Osećala sam da nas je ta bol ujedinila i da smo i mi danas i posle toliko godina i dalje zajedno, i u bolu i u radosti. Osećam da smo i dalje jedna porodica, i to je suština našeg uspeha, zaključuje direktorka Mirjana Katić.

Svoju školu ne zaboravljaju

A da je tako svedoči još jedan primer. Mnogi sjajni učenici posle završenih najpriznatijih koledža na svetu nastavljaju saradnju s Matematičkom gimnazijom. Da li kroz onlajn nastavu, ili na neki drugi način.

Neki odluče i da se vrate, da se bave naučnim radom i da predaju kao profesori, kao što je to učinio Luka Milićević, ili Teodor fon Burg, po rezultatima koje je svojevremeno postigao kao učenik, drugi najbolji matematičar na svetu.

Dan škole kasni 19 dana

Škola je osnovana zvanično 19. septembra 1966. godine. Ovaj datum je interesantan i priča je za sebe. Zašto ne početkom septembra, objašnjava naša sagovornica.

Iako je škola dobila dozvole postojali su veliki pritisci da ona ne proradi, tadašnje vlasti nisu želele da neguju elitu u socijalističkom sistemu, nisu želeli talentovanu decu da izdvajaju od ostalih. Zbog toga je trebalo hrabrosti i tadašnjim učenicima i njihovim roditeljima da se opredele za Matematičku gimnaziju, pa je upis produžen, jer 1. septembra nije bilo dovoljno učenika.

Iz dijaspore se vraćaju

Školu s pet odeljenja po dvadeset učenika upisuju ne samo đaci iz Srbije, dolaze i iz Severne Makedonije, Crne Gore i BiH. Poslednjih godina vlada interesovanje i roditelja talentovane dece koja su pohađala škole u inostranstvu.

– Trenutno imamo dve sestre iz San Dijega na školovanju, dečaka i devojčicu iz Švajcarske, očekujemo i devojčicu iz Los Anđelesa, koja će ovde živeti s majkom četiri godine, a otac će dolaziti povremeno. Sve su to sjajne priče i biće ih sigurno još – tvrdi direktorka.

– Inače, od ukupnog broja diplomiranih, 80 odsto upiše fakultete u Srbiji, a dvadesetak odsto najprestižnije koledže u inostranstvu kao što su Prinston, Harvard, MIT, Triniti koledž u Kembridžu, koji je pohađao i Njutn, i mnoge druge, a s mnogima beogradska gimnazija ima ugovore o saradnji, jer je sve više onih koji prepoznaju njen kvalitet – ističe naša sagovornica.

Matematičari u finansijama

– Beogradske matematičare u novembru očekuje onlajn takmičenje iz primenjene matematike, koje se tradicionalno održavalo u Moskvi, a ove godine će biti onlajn. Učenici će rešavati konkretne probleme i to u oblasti finansija, koristeći znanje iz matematike i fizike. Poslednjih godina sve više matematičara se opredeljuje za rad u finansijama posle završetka školovanja. Samo pet do deset odsto njih odluče da se bave naučnim istraživanjima jer je to teži put i slabije plaćen – kaže direktorka.

– Moja generacija je imala više entuzijazma i razmišljala srcem, a danas se mladi devetnaestogodišnjaci rukovode pragmatizmom i racionalnošću. Već tada se opredele za put koji je njima korisniji – dodaje ona.

Mi ne kupujemo đake

– Na velikim svetskim takmičenjima u vrhu su po broju medalja Kina i SAD. Ali kada bi neko istraživao odnos broja medalja koje jedna zemlja osvoji s brojem njenih stanovnika i učenika, Srbija bi bila u vrhu. Matematička gimnazija bi prema tim parametrima verovatno bila najbolja državna gimnazija na svetu. Amerika je druga, i to je sjajno, odmah iza Kine, ali kod njih privatne škole kupuju na svetskom tržištu najbolje učenike, dovedu i njihove porodice, obezbede im najbolje uslove i oni za SAD osvajaju priznanja na velikim takmičenjima. Mi stvaramo učenike, ne kupujemo gotove. Naš sistem školovanja smo stvorili mi svi zajedno, i kao država, i mi ovde, nastavnici, i profesori koji predaju s velikom ljubavlju i entuzijazmom. Sve je to delo našeg truda i talenta – ističe naša sagovornica.