Bosanska gondola na „uzburkanom” moru

Neum – Grupa slovenačkih turista je dočekala jutro na neumskoj plaži. Dok su „stanari” okolnih apartmana sa nevericom gledali veselo društvo koje je celu noć pevalo bez prestanka, lagano je pristizala i bosanska „smena”. Dve vremešne dame i četiri gospodina, nekadašnje kolege, a danas penzioneri jedne sarajevske firme ukrcavali su se na pedaline. „Momci” pedalaju na smenu, a gospođe zabavljaju turiste, izgledalo je pošto su čim su se otisnuli sa obale zapevali sevdalinke.

– Vidi, bosanska gondola, odmahuje rukom jedan meštanin Hrvat, očigledno naviknut na goste iz Bosne koji poslednjih godina opsedaju ovaj deo obale. Ništa neobično, jer Bosanci su i ove kao i prethodnih godina svoje budžete za letovanje ostavili baš ovde – na be-ha moru koje sa zadovoljstvom i pravom svojataju. Bez obzira na činjenicu da su meštani uglavnom Hrvati, pa time i domaćini.

– Ne vole oni nas, ali vole pare – kaže jedan gospodin naizgled udubljen u najnovije vesti u „Dnevnom avazu ”. – Kada čitate „zapadnu” štampu vidite kako uglavnom pominju turiste iz Slovenije, Poljake, Čehe, to su im uzdanice, a ovi iz Bosne nekako su im „prosti”. Mada, dobra im je usluga ovde, latinska škola, pa čoveku bude milo kad naručiš kahvu, a on ti donese kavu. Kako god se zvala, jeftina je – jedna marka (pola evra), a služe i ratluk – nastavlja ovaj turista koji je baš u Neumu sa „babom” i unukom proveo petnaestak dana.

Sezona je u Neumu ove godine završena tek krajem septembra. Prva polovina bila je sunčanija od avgusta, a oni sa plićim novčanikom izabrali su upravo „last minit” odmor. Cene apartmana su potkraj sezone niže i do 50 odsto, pa je tako apartmanski smeštaj uz samu obalu koštao od 15 do 25 evra, a u udaljenijim vilama moglo se smestiti i po 30 odsto nižim cenama. Cene hrane su iste kao i u Mostaru i Sarajevu, na primer, a usluga opet pristupačna. Nema „penala”, kažu Bosanci.

Do Neuma se iz Mostara stiže za oko jedan sat. Granica između BiH i Hrvatske prelazi se na dva mesta, ali bez većih zadržavanja. I dok se ovi na granici nisu ni osvrnuli na srpske tablice (kontrolisali su samo da li vozač ima zeleni karton, ali ne i međunarodnu vozačku dozvolu, pa ni putne isprave), na moru goste iz Srbije dočekuju najviše mere „bezbednosti”. Gazda apartmana uz smeštaj nudi i ciradu, za bezbedno ušuškavanje automobila tokom prijatnog boravka na obali. Domaćinski, mada automobil se u ovom slučaju bukvalno sunča, jer po Neumu turisti iz Srbije mogu da idu jedino peške. I do udaljenog marketa i po balone vode, jer česmovača nije preporučljiva za piće. Ako ste iz Srbije i u razgledanje mesta morate peške i do najudaljenije plaže, opet peške. Kada pitate je li to po nacionalnoj osnovi, po principu, ma je li moguće da nas toliko ne vole, domaćini kažu: – Ma ne, ali bolje da ne rizikujemo! Kažu i to da više ne razbijaju „srbijanske” automobile, već samo skinu tablice, tako da vlasnik na granici mora da dokazuje identitet automobila – upoređivanje brojeva u saobraćajnoj i na motoru i šasiji.

Nacionalizma kažu u sezoni nema. Prezauzeti poslom meštani nemaju vremena da preslišavaju goste, registruju „ekavicu”, to je samo na kraju kada se malo opuste, kaže jedan Bosanac koji je prethodne večeri sa društvom u lokalnom kafiću gledao utakmicu u kojoj je briljirala BH reprezentacija. Opustio se, kaže, navijao kao kod kuće, ali nije isto.

– Gleda me gazdarica Hrvatica kao preko nišana. Valjda joj se žurilo, a mi popili pive, pa nas ponela atmosfera. Kažu da su se i gosti žalili, ma da se ne lažemo – Bosna je ovo, ne možeš pobeći od toga. Ni na odmoru nije skroz opušteno. Ili se to nama samo čini, iskren je naš sagovornik.

Kada se oslobode predrasuda i zažmure na povremenu netrpeljivost gosti ovde dolaze i zbog toga što neumski i stonski zaliv imaju najčistije more na Jadranu. I zaista je tako. Obala je šljunkovita, kažu Bosanci „žulja”, ali priroda je u drugim pojedinostima bila izdašna. Drugim rečima sve je osim emocija na mestu. Hrvati služe, Bosanci se baškare, Slovenci pevaju, a neki pakosni Srbi kao u vicu ovaj deo obale nazivaju morem – „Babo, babo, nakajmači mi paštete”. Tako aludiraju na one goste koje je rat usrećio, jer su samo na ovaj način dobili priliku da se (možda i prvi put u životu) osole.