Tamburaški mjuzikl u Novom Sadu

„Palo inje, pao sneg” naziv je tamburaškog mjuzikla koji će premijerno biti izveden 6. oktobra u 19. 30 sati na sceni Pozorišta mladih u Novom Sadu. Inspirisan tekstom Vanje Čobanova, koji je adaptirao Stevan Koprivica, predstavu je režirao Darijan Mihajlović.

Ovaj tamburaški mjuzikl prati ljubavnu priču između tenora i soprana, u koju se umeša jedan bariton, a kako izgledaju ljubav i sve njene prepreke u ovom slučaju, dočaraće glumački tim: Vanja Jovanović, Darko Radojević, Kristina Savkov, Aleksa Ilić, Ivan Đurić i Saša Stojković. Na prvi pogled poznatoj ljubavnoj priči: o dvoje koji se vole, a treći je tu da im pobrka konce, ton će davati muzika Jovana Adamova koju će uživo izvoditi tamburaška banda „Velot”. Kostimografkinja je Milica Grbić Komazec, scenografkinja Vesna Popović, a koreografkinja Ista Stepanov.

– U Novom Sadu sam, pre 23 godine, režirao svoje prvo muzičko delo. Sada ponovo radim muzički komad, koji nije klasičan, ali u njemu ima serioznosti koju ne očekujete kada čujete tamburice. U pitanju je divna ljubavna priča, s autentičnom vojvođanskom emocijom. Naš teatar retko tematizuje ljubav. Filmovi i serije: da, ali je u pozorištu retka. Čini mi se da je to zato što ljudi misle da je ljubav patetična, ona im deluje kao neka izlizana emocija koja se vezuje za neke nesrećne Ruse, što se samoubijaju, ili Geteovog Vertera koji se zbog ljubavi, takođe, ubije. To je neka lažna patetika, koja se danas „ne nosi”, nije u modi – kaže Darijan Mihajlović.

On dalje najavljuje:

– Ali kada se ljudski odnosi viviseciraju u nekim drugima medijima, kao što su serije i filmovi, vidimo da je ljubav glavna tema svega, sveg programa. U pozorištu ju je zaista malo, a kako ja volim da radim na onome čega nema, evo sada zidam jednu predstavu o ljubavi. Imaćemo u predstavi sigurno i bar tri muzička hita, koja će se ubuduće naručivati i za koje će ljudi misliti da su tradicionalne, a ne komponovane pesme. Za mene je posebno dirljivo što ih je komponovao Joca Adamov, junak mog detinjstva, čovek koji je bio srce „Muzičkog tobogana” uz koji sam proveo svoje najlepše dečije godine. Jako mi je drago da je i dalje vitalan i posvećen muzici.

Glumac Darko Radojević podvlači da je tamburaški mjuzikl nešto što nikad pre nije radio, a ni video.

– Samim tim je intrigantno za mene kao glumca, a ako se tome doda da se radi o emocijama, ljubavi, duši, onome što nekako nestaje iz naših života, izazov je dvostruki. Tambura će u našoj priči dosta da „povuče”, da oboji, pojača emocije koje stoje u tekstu. Igrao sam i ranije u mjuziklu, u „Tri musketara” i „Kosi” u Pozorištu mladih, ali ovo sada se bitno razlikuje, u tempu i ritmu. Sve funkcioniše drugačije sa tamburašima, nekako više na osećaj. Ima istine i u tome da su oni prilično dobri psiholozi, da razumeju ljudsku dušu, da umeju da prepoznaju nečiji dert, osete ga, a možda mogu pomalo i da ga zaleče. Zato, kad si s tamburašima, teško da možeš da ne improvizuješ, emocije te vode u nepoznato, tamburaši funkcionišu nekako „na oči”, na osećaj, na intuiciju… – naglašava Darko Radojević.