Zatišje pred revoluciju

Napisana 1905. godine, radnja komične drame „Deca sunca” Maksima Gorkog, čehovljevska je u fino ironičnim odblescima emotivnih nezadovoljstava likova, neispunjavajućih brakova i težnji ka uspostavljanju novih intimnih veza. Tekst nosi izražena filozofska i politička značenja, prodornija nego u Čehovljevim komadima, jer je Gorki bio strastveni revolucionar, nemirnog duha, aktivni borac za političke promene, proleter, uvek na strani palih, ljudi sa dna. Radnja koja razotkriva nesvesnost viših klasa, društvenu elitu u izolovanim životima, dok se izvan njihovih kula od slonovače ruši jedan svet, odvija se i u vremenu epidemije kolere, zbog čega nam je takođe, u našem postpandemijskom trenutku sagledavanja stvarnosti, takođe bliska. Njena savremenost se, dakle, ne treba posebno dokazivati, radnja upadljivo komunicira sa našim takođe turbulentnim vremenom, uzdrmavajućim klasnim raslojenostima i posledičnom društvenom agresijom, kao i sa svevremenim ljudskim potrebama za ljubavlju, pažnjom, sigurnošću, ali i iskupljenjem.

Verovatno računajući na ove različite nivoe svevremenosti drame, rediteljka Mateja Koležnik se u scenskom tumačenju bitno oslanja na njene vrednosti, čitajući je precizno i strpljivo, u maniru stilizovanog realizma. Događaji se odvijaju u vremenu revolucija šezdesetih godina prošlog veka, u raskošno realistički dizajniranom domu Protasova, čija opipljiva, i gotovo muzejska verodostojnost postaje izražajni znak okoštalih, nesvesnih života likova, zaglavljenih u prošlosti građanskog raja i pakla (scena Rajmund Orfeo Fojt, kostim Ana Savić Gecan). Ta fasada, spoljašnja perfekcija i stabilnost se može razumeti kao suptilni izraz potrebe da se dokaže i pokaže njihov uspeh, čvrstina društvene pozicije, dok se zapravo očajnički krije istinski nemir, guši se unutrašnje vrenje. Glumci su ozvučeni mikrofonima, što osnažuje značenje te fine teatralizacije radnje, isticanja neprirodnosti, okamenjenosti života, potvrđivanja i delikatnog potcrtavanja forme, važnije od sadržaja. Njihova igra prati rediteljske ideje, dosledna je i psihološki čista, u stilizovano realističkom oblikovanju istovremenog sjaja i truleži jedne porodice, i te večito tanke, porozne granice između lica i naličja.

Protagonista Pavel Protasov (Gaj Klemens) je naučnik zadubljen u eksperimente sa smrdljivim hemikalijama koje smetaju i komšiluku, idealista je dečačke radoznalosti, ali i vrlo suženog pogleda na svet, čije rušenje ne primećuje. Zaslepljen jednostranom željom za razvijanjem naučnih eksperimenata, ne vidi zanemarenost njegove žene Jelene (Ana Blomajer) koju zaljubljeni Dimitri (Viktor Ejdens) pokušava da osvoji, obećavajući joj posvećeniji zajednički život, niti uzdahe Melanije (Jele Brikner), bogate udovice koja pokušava da otme Protasova, pregovarajući i sa Jelenom, a sve zbog potrebe za ličnim iskupljenjem. Pavelova labilna sestra Lisa (En Ritmejer) nosi konkretnije odjeke poremećenosti ravnoteže njihovog sveta, kao i pijanac Jegor (Mihael Lipold), nasilan prema ženi, sa opravdanjem da je ona njegovo vlasništvo. Ponašanje služavke Fime (Ameli Vilberg) predstavlja fine komičke začine, zbog ponavljajućih postupaka izigravanja čednosti i poštenja, pred nizom muškaraca koji joj nude da im bude ljubavnica, svojom predstavom povećavajući cenu. A njen izbor da se uda za prestarog bogataša može se tumačiti kao jaka kritika institucije braka, ovde osobenog oblika legalizovane prostitucije. Snaga tog motiva se pojačava zbog njegove dupliranosti, jer se i Melanijin brak ukazuje kao takav.

Ovi višeznačno upetljani, melodramski odnosi među likovima su plodno tlo za filozofske diskusije o časti, slobodi, razumu, zlu i patnji, kao i o lepoti i umetnosti, što je najpodsticajniji segment predstave „Deca sunca”, odnosno teksta Maksima Gorkog. Mateja Koležnik ga je dostojno prenela u ovom hirurški preciznom delu koje neizostavno traži strpljenje gledaoca, i u čijoj se sporosti i namernom odsustvu scenske dinamike i vizuelnog razigravanja sastoji koncept koji ne mora da se voli, ali svakako treba da se poštuje, čak i u kontekstu otvaranja Bitefa, neobično započetog jednom klasičnom poetikom.