Kultni bioskop dobrog filma

Čitav filmski Beograd okupio se u dvorani Kulturnog centra, popularnom DKC-u, da svečano obeleži šezdeset godina kontinuiranog rada najstarijeg aktivnog bioskopa u gradu. Kako i dolikuje prostoru čiji se repertoar i program zasnivaju na autorskom filmu i festivalima nacionalnih kinematografija, obeležavanje godišnjice traje tri dana a glavni događaj je prvi međunarodni Festival nesnimljenih filmova u okviru koga će večeras reditelj Srđan Karanović i producent Majkl Dauni govoriti o scenariju za film „Tramontana”.

Prvo veče obeležila je slavljenička atmosfera. Publika je burnim aplauzom pozdravila dodeljivanje počasnih sedišta filmskim rediteljima koji su sami birali mesta sa kojih vole da gledaju filmove. Svoja sedišta u ovom bioskopu sada imaju Đorđe Kadijević, Boro Drašković, Miloš Radivojević, Želimir Žilnik, Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković, Rajko Grlić, Emir Kusturica, kao i Zdravko Šotra, Slobodan Šijan, Darko Bajić i dugogodišnja urednica Vesna Danilović koji su uživo prisustvovali dodeli.

Kada su se čuli prvi taktovi muzike splitskog rep-rok sastava TBF koja je trebalo da prati (nesnimljeni) film „Čudo u Poskokovoj Dragi”, a na scenu izašao pisac Ante Tomić uz reditelja Stefana Arsenijevića kao moderatora, prva tribina u okviru Festivala nesnimljenog filma mogla je da počne. Putem video-linka iz Zagreba, gde snima novi film, sa prisutnima je razgovarao Rajko Grlić. Iako je dvorana DKC bila prepuna, opuštenu atmosferu stvarale su duhovito-gorke opaske Grlića i Tomićevo sećanje kako ga je stari holivudski film „Sedmorica nevesta za sedmoro braće” delimično podstakao da osmisli priču.

„Moje groblje nesnimljenih filmova nije malo, a ono što ćete večeras prikazati kao nesnimljeno možda je najveći nadgrobni spomenik tog groblja. Teško da postoji drugi film da sam ga teže prežalio što ga nisam napravio”, rekao je Grlić. Dodao je da je odrastao u kinematografiji koja je volela da je neko gleda i da mu se čini da je film u našim krajevima izgubio veselje postojanja. Ali, zato je bilo veselo na sceni, pogotovo kada je direktno sa filmskog snimanja na pozornicu sav zadihan utrčao glumac Goran Bogdan, koji je kao pravi profesionalac odmah ušao u ulogu, tačno na vreme da sa koleginicom Ivanom Roščić pročita delove scenarija. Publika se smejala i aplaudirala kao da gleda film a ne čitanje didaskalija, što samo potvrđuje koliko je ovakav festival bio potreban.

Narednih dana, može se pogledati postavka posvećena istorijatu bioskopa DKC i kroz zanimljivu hronologiju sagledati šta je sve urađeno tokom proteklih šest decenija. Sutra je na repertoaru filmski maraton inspirisan prvim programom „Non-stop bioskop” koji je pre šezdeset godina postavila prva filmska urednica Marija Marinčić Majdak.

Ljudi DKC-a

Dvorani Kulturnog centra Beograda je pored dobrih filmova oduvek najvažnija publika koja se poštuje, voli i domaćinskom dobrodošlicom dočekuje. A to čine ljudi koji rade u ovom šezdeset godina „mladom” bioskopu. Prvih 50 i više godina, o kvalitetu projekcija, prvo na 35-milimetarskim i 16-milimetarskim projektorima, a potom i na digitalnom, brinuo je sa roditeljskom/starateljskom pažnjom Dragan Dragče Veličković, medijski najprominentnija ličnost DKC-a, o kome je snimljen i dokumentarni film „Kino-operater 2063”. Danas je na njegovom mestu Vidoje Čarapić, koji je umeće prikazivanja filmova sa svih nosača učio i kao razvodnik i kao blagajnik ovog bioskopa. Na jedno od 290 mesta (u 2013. godine renoviranom gledalištu, koje je do tada brojalo 393 sedišta) posetioce upućuje razvodnica Slađana Bastl, a na biletarnici publiku dočekuje Valerina Vanja Milovanović. Nekada na ulazu u salu, nekada na biletarnici, a neretko i iza projektora nalazi se višestruko nagrađivani vizuelni umetnik Alan Bećiri. Dvorana Kulturnog centra Beograda je dominantno bioskopska sala, ali je tim multitasking.