Neplodnost uzrokuje psihološke probleme

Neplodnost možemo razgranati na milion komadića koji razaraju onoga ko kroz nju prolazi, počev od fizičkih i psihičkih poteškoća, preko pritisaka okoline, pa sve do sopstvenog osećaja neuspeha. Žene koje imaju ovaj problem često govore da su depresivne i da nemaju osećaj kontrole nad svojim životom, jer ne mogu da se ostvare u svojoj biološkoj ulozi. Nažalost, u našem društvu postoji snažan socijalni imperativ da žena mora da postane majka, zbog čega veliki broj njih bez dece oseća krivicu, ukazala je Dragana Krstić iz udruženja „Šansa za roditeljstvo”, koje već osmu godinu zaredom obeležava Evropsku nedelju (ne)plodnosti.

Iako i muškarac, kako napominje Krstićeva, može da bude odgovoran za neplodnost, sredina po automatizmu krivi ženu ako par ne može da dobije naslednika.

„To pojačava njena tegobna osećanja i oduzima joj energiju neophodnu za brojne administrativne i medicinske procedure. Ona mora da čeka zakazivanje komisije koja odlučuje da li je kandidat za vantelesnu oplodnju (VTO), pa da čeka rezultate medicinskih analiza, a potom mora da sačeka da lečenje nekog dijagnostikovanog problema, kao što su ciste ili miomi, pruži rezultate. Kada jednom uđe u VTO proceduru, ona čeka odgovor na pitanje koliko će jajnih ćelija dobiti iz te procedure, kakvog će kvaliteta one biti i da li će izneti trudnoću do kraja. A ako sve to ne uspe, mora da krene iz početka, za šta joj je potrebna nova doza energije, optimizma i podrške – pre svega partnera i porodice, ali i psihologa. Zbog toga ženama koje traže našu pomoć omogućavamo razgovore za psihologom”, ističe Krstićeva.

Nemogućnost da se ostvare u ulozi majke često kod žena uzrokuje anksioznost, depresiju i utiče na opšte funkcionisanje i kvalitet života. Zbog toga se Evropska nedelja (ne)plodnosti ove godine u brojnim zemljama Starog kontinenta obeležava pod sloganom „Um je važan”.

Psiholog Milica Glintić kaže da je činjenica da su anksioznost i depresija česti pratioci (neuspešne) borbe za potomstvo, ali ocenjuje da nema svaka žena ove tegobe.

„Međutim, svakoj će sterilitet teško pada, a činjenica da mora da ide na VTO predstavlja veliki stres jer je to veoma zahtevan psiho-fizički proces. Većina žena misli da će do trudnoće prirodno doći kada izađu iz obrazovnog procesa, zaposle se i nađu partnera sa kojim žele da stvaraju porodicu, a kada shvate da ih je priroda osujetila u nastojanju da se na prirodan način ostvare u ulozi majke, to za većinu predstavlja poraz i čini da se one osećaju manje adekvatnom. Veliki broj oseća se krivom i stalno preispituje svoj dotadašnji život, pitajući se gde su pogrešile i da li su nešto učinile što je prouzrokovalo sterilitet. Samo zamislite savremenu ženu koja je uspešna na svim životnim poljima kada joj se saopšti da ne može da ima decu na prirodan način”, kaže psiholog Milica Glintić, koja sarađuje sa udruženjem „Šansa za roditeljstvo”.

Glintićeva ističe da ovaj proces čini posebno teškim i stresogenim činjenica da žena mora nekoliko puta da prođe kroz vantelesnu oplodnju – to često postaje dugogodišnja bitka u kojoj se mnoge stvari stavljaju u drugi plan, uključujući i posao, širu porodicu i prijatelje. Neke odustaju od karijere i uzimaju duga bolovanja jer žele da se fokusiraju samo na dobijanje bebe, a neke se zatrpavaju poslom samo da bi skrenule negativne misli. U ovoj borbi nekada strada partnerski odnos, dodaje naša sagovornica napominjući da bitka za potomstvo nekada još jače i više ujedini partnere. A nekada par počne da izbegava prijatelje koji imaju decu ili parove koji su izašli kao pobednici iz borbe sa sterilitetom.

Iako je Srbija jedna od retkih zemalja u svetu koja parovima koji imaju problem sa sterilitetom omogućava neograničeni broj postupaka vantelesne oplodnje za prvo dete do ženinog 45. rođendana, država još nema egzaktne podatke koliko parova u našoj zemlji ima problem sa sterilitetom, koliko se godišnje rodi „beba iz epruvete” i koje klinike imaju najveći uspeh u ovom postupku. Zbog toga udruženje „Šansa za roditeljstvo” godinama apeluje na nadležne da je neophodno uspostavljanje jedinstvenog registra parova koji ulaze u proces vantelesne oplodnje i broja rođenih beba.

„Procene govore da uspeh biomedicinski potpomognute oplodnje i u svetu i u Srbiji iznosi oko 30 procenata, ali mi ne znamo koliko žena godišnje uđe u tu proceduru, a koliko iz nje izađe sa bebom u rukama. Mi znamo da neke žene iz prvog pokušaja uspeju da zatrudne i iznesu trudnoću do kraja, ali isto tako znamo da neke godinama pokušavaju da postanu majke. Iako ne postoje nikakve garancije da će zdrave i mlade žene dobiti dete, savet ginekologa glasi – ako ste mlađi od 35 godina i pokušavate godinu dana da dobijete bebu bez uspeha, razmislite o vantelesnoj oplodnji. Ženama starijim od 35 godina ovaj period je skraćen na šest meseci intenzivnog pokušaja da zatrudne”, kaže naša sagovornica i dodaje da u ovom trenutku RFZO ima sklopljen ugovor sa 15 privatnih i sedam državnih medicinskih ustanova u kojima se veštačka oplodnja može obaviti uz finansijsku pomoć države.

Svaki sedmi par na svetu ima problem sa neplodnošću, a broj partnera na Balkanu koji ne mogu da postanu roditelji porastao je čak za trećinu u poslednje tri decenije. Takođe, podaci poslednjeg popisa stanovništva govore da svaka treća osoba u našoj zemlji nema dete.

Rezultati istraživanja dr Gorana Peneva, demografa i člana Odbora za proučavanje stanovništva pri SANU, i Biljane Stanković, psihologa iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, pod nazivom „Bezdetnost među ženama u reproduktivnom periodu u Srbiji iz demografske perspektive”, govore da u poslednjih trideset godina kontinuirano raste broj žena bez dece. Ovaj trend započet je 1991. godine, kada je trećina žena u reproduktivnom periodu bila bez potomstva, da bi u 2020. godini taj procenat bio 43,4 odsto, a povećanje udela žene bez dece bilo je prisutno u svim starosnim grupama.