Salon umetnosti Pančeva, granice i ostrva

Pančevo – „Gde je tu umetnost i gde su tu umetnici. Nisu valjda na nekom pustom ostrvu iza granica”, u vremenu velike društvene nesigurnosti, zahuktale tranzicije, izbegličke krize i nedovoljne empatije. U vremenu vladavine globalne elektronske slike i pojave velikog igrača, mreže, najvećih konkurenata klasičnim umetnostima – pitanja su na koja 53. salon umetnosti Pančeva daje 41 mogući – i ličan odgovor. Široka lepeza slika, vajarskih dela, grafika, radova iz oblasti digitalne umetnosti i umetničkih predmeta, ponudilo je isto toliko autora, ona su pred publikom, objedinjena postavkom „Granice i ostrva”, u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu, otvorenom do 25. novembra.

     Po oceni žirija salona, prva otkupna nagrada pripala je Dragani Kuprešanin za rad „Crveni Radion”, druga Katarini Rakić za delo „Muk”, trećeplasirani je Vladimira Tomić sa radom „Haski”,, dok je nagradu za izlagački termin u 2024. godini osvojio Milan Bulatović na osnovu rada „Spirala uređenog haosa”.

     „Zajedničko svim odabranim radovima jeste prepoznavanje informacija koje objašnjavaju našu sredinu, a i globalnu civilizaciju u kojoj živimo. Umetnici su polazeći od subjektivnog stava stvarali dela dosledno se držeći klasičnih, ali i nekih novih postupaka i zanata koji su obogatili njihove napore. Uočava se širok spektar interesovanja i kritičkog razmišljanja i podjednako su zastupljene male teme i lične sudbine, kao i one s velikim narativima i pričama koje, na prvi pogled, zavode. Takođe, veoma je interesantno pratiti pojedine istaknute aktere pančevačke likovne scene i, kroz godine, gledati njihov razvoj i put. To je najbolja nagrada umetnosti”, ističu selektori Nada Denić, magistar vajarstva, i Milan Jakšić, akademski slikar i grafičar, podsećajući da granice i ostrva predstavljaju hranljivo tlo za rast predrasuda i sukoba.

     Savremena umetnost se nalazi na granici između finansijske nesigurnosti i tržišta i u tim uslovima, u vremenu bez ideologija, umetnici postaju izolovana ostrva, ideja je koju selekcija dovodi u gro plan. Kao kuriozitet navodi da su dva izlagača, Nada Onjin Žužić i Vladimir Tomić, učestvovala i na Prvom oktobarskom salonu, davne 1971. godine i to ističe kao izuzetan podvig koji govori o njima kao umetnicima, ali i „o večnoj umetnosti koja nije trka na sto metara, već trka života”.

      Nastao po ugledu na Beogradski, najpre Oktobarski salon Pančeva, a potom Salon umetnosti, baziran je na otvorenom konkursu koji umetnicima nudi mogućnost da prikažu svoj rad, ali je istovremeno i podsticaj za istraživanje kulturne prošlosti grada i pomoć u ocenjivanju kulturnih politika.

     „Oktobarski salon u Pančevu, kao i sve druge klasične izložbe, mogu postojati zajedno s okeanom globalne mreže. Njega ne treba upoređivati s virtuelnim svetom, dovoljno je da nastavi da postoji, makar i kao ostrvo”, zaključuje selektorski dvojac Denić-Jakšić.