Ko će upravljati Gazom

Rat se u svojoj trećoj fazi preselio u podzemlje grada Gaze, gde se komanda i borci Hamasa kriju po razuđenoj mreži tunela dugih stotine kilometara, izbegavajući direktan kontakt s nadmoćnim izraelskim kopnenim snagama i podrškom koju imaju iz vazduha, dok se istovremeno sve češće postavlja pitanje: ko će vladati pojasom Gaze kad sukob bude završen?

Američka „bezrezervna” podrška Izraelu deluje stabilno, ali pojedini signali i izjave nagoveštavaju da dve strane imaju suprotstavljene vizije narednih faza, posebno postkonfliktne budućnosti Gaze.

SAD i Izrael slažu oko toga da Hamas ne može da se vrati na vlast, jer je to garant za buduću rundu konflikta, ali premijer Benjamin Netanjahu odbio je američke savete da ne bude kopnene invazije, da odgovor bude proporcionalan uz prioritet izbegavanja civilnih žrtava, a sve do četvrtka i zahtev za „humanitarnu pauzu” kako bi se doturila pomoć za 2,3 miliona stanovnika Gaze.

Nedostatak jasnih, koherentnih i precizno definisanih izraelskih političkih ciljeva i planova za dan posle završetka rata zabrinjava Vašington, koji pre svega želi da spreči širenje konflikta po regionu i uključivanje libanskog Hezbolaha, Irana i njegovih milicija po Siriji, Iraku i Jemenu, što bi SAD moglo da uvuče u oružani konflikt.

Američka administracija ne primorava Netanjahua da se vrati za pregovarački sto, ali jasno ponavlja da je jedina perspektiva stvaranje nezavisne Palestine uporedo s Izraelom. Aktivira se mirovna formula dve nezavisne države. Državni sekretar Entoni Blinken promoviše ideju da bi palestinska vlast predsednika Mahmuda Abasa po završetku rata trebalo da ima jedinstvenu upravu nad Gazom i Zapadnom obalom, što bi bio korak ka palestinskoj državnosti.

Sve su glasnija upozorenja i u vezi s izraelskim načinom vođenja rata. Predsednik Džozef Bajden suočen je s pritiscima u Kongresu. Senator Kris Marfi u saopštenju kaže da je broj civilnih žrtava „neprihvatljiv” i poziva Izrael da promeni kurs. Amerikanci ne kriju frustraciju zbog efekta koji izazivaju izraelske kopnene operacije, koje su uzrokovale smrt najmanje 11.000 ljudi, a pojas Gaze pretvorile u „groblje za decu”, kako je upozorio generalni sekretar UN pozivajući se na podatak da je stradalo čak 4.000 mališana.

Netanjahu je dao do znanja da izraelska armija namerava da zadrži bezbednosnu kontrolu Gaze na „neodređeno vreme”, što bi moglo da znači duži sukob niskog intenziteta i produženo prisustvo u Gazi. „Kad nemamo takvu bezbednosnu odgovornost, onda imamo erupciju Hamasovog terora na skali koju ne možemo da zamislimo”, kaže lider desničarskog Likuda.

Američki posrednici imaju utisak da Izrael ne razmišlja strateški o političkoj fazi konflikta. Netanjahu, u skladu sa svojim višegodišnjim stavom, nigde ne pominje nezavisne palestinske vlasti niti pokazuje nameru da obnovi mirovni proces zamrznut već čitavu deceniju. „Jednom kad područje Gaze bude bezbedno, kada sever bude bezbedan i kad se Judeja i Samarija smire, sešćemo i razmotriti alternativne mehanizme za Gazu”, kaže član ratnog kabineta i bivši ministar odbrane Beni Ganc, koristeći biblijske nazive za Zapadnu obalu.

„Vreme je da otpočnu razgovori o budućnosti Gaze”, kaže Blinken, koji je poslednjeg meseca tri puta boravio na Bliskom istoku.

Izrael demantuje da bi vojno upravljao Gazom kao Zonom C na Zapadnoj obali. Druga opcija je da Egipat, moguće i Katar, preuzmu upravljanje pojasom dok se institucije palestinske vlasti ne vrate u Gazu odakle su proterane posle oružanog sukoba s Hamasom 2007. Takav scenario je manjkav jer bi stvorio utisak da se Abasovi Palestinci vraćaju na izraelskim tenkovima. Ima predloga i o formiranju prelaznih vlasti koje bi postepeno preuzimale svoju ulogu i popunile bezbednosni vakuum uz podršku SAD, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Čini se da se Netanjahuova strategija usmerava na čišćenje čitavog pojasa od Hamasa, proterivanje, makar privremeno, barem miliona Palestinaca sa severa na jug i uništenje grada Gaze.

U Jerusalimu smatraju da im masakr koji su pripadnici islamističke grupe izvršili 7. oktobra daje pun legitimitet, dok gotovo jedinstvena podrška izraelske javnosti ohrabruje Netanjahua da rasporedi dosad neviđenu vojnu silu neophodnu za Hamasovo „uništavanje”. Problem je što Hamas predstavlja ideologiju koja se čvrsto ukorenila u socijalni milje Gaze i što je grupa popularna među stanovništvom.

Američka administracija odbacuje povratak Gaze pod direktnu kontrolu Izraela, što je bio slučaj sve do 2005, kao i izveštaj izraelskog ministarstva u kojem se predlaže da stanovnici Gaze budu proterani u susedni Egipat. „Jasni smo da nema reokupacije, kao što smo jasni da nema razmeštanja palestinske populacije”, kaže Blinken.

Amerikanci, sudeći po Blinkenovim rečima, počinju da grade izlaznu strategiju iz krize. „Naš stav je da Palestinci moraju da budu u vrhu odlučivanja. Gaza je palestinska zemlja i ostaće palestinska zemlja.... SAD veruju da ključni elementi treba da uključe da nema prisilnog raseljavanja Palestinaca iz Gaze, ni sada, ni posle rata. Nema korišćenja Gaze kao platforme za terorizam i druge nasilne napade. Nema reokupacije Gaze kad se konflikt okonča. Nema pokušaja blokade ili opsade Gaze. Nema smanjenja teritorije Gaze.”

Američki predsednik lagano iscrtava crvene linije izraelskom premijeru. Problem je što je Netanjahu neposlušan saveznik.