Ко ће управљати Газом

Рат се у својој трећој фази преселио у подземље града Газе, где се команда и борци Хамаса крију по разуђеној мрежи тунела дугих стотине километара, избегавајући директан контакт с надмоћним израелским копненим снагама и подршком коју имају из ваздуха, док се истовремено све чешће поставља питање: ко ће владати појасом Газе кад сукоб буде завршен?

Америчка „безрезервна” подршка Израелу делује стабилно, али поједини сигнали и изјаве наговештавају да две стране имају супротстављене визије наредних фаза, посебно постконфликтне будућности Газе.

САД и Израел слажу око тога да Хамас не може да се врати на власт, јер је то гарант за будућу рунду конфликта, али премијер Бенјамин Нетанјаху одбио је америчке савете да не буде копнене инвазије, да одговор буде пропорционалан уз приоритет избегавања цивилних жртава, а све до четвртка и захтев за „хуманитарну паузу” како би се дотурила помоћ за 2,3 милиона становника Газе.

Недостатак јасних, кохерентних и прецизно дефинисаних израелских политичких циљева и планова за дан после завршетка рата забрињава Вашингтон, који пре свега жели да спречи ширење конфликта по региону и укључивање либанског Хезболаха, Ирана и његових милиција по Сирији, Ираку и Јемену, што би САД могло да увуче у оружани конфликт.

Америчка администрација не приморава Нетанјахуа да се врати за преговарачки сто, али јасно понавља да је једина перспектива стварање независне Палестине упоредо с Израелом. Активира се мировна формула две независне државе. Државни секретар Ентони Блинкен промовише идеју да би палестинска власт председника Махмуда Абаса по завршетку рата требало да има јединствену управу над Газом и Западном обалом, што би био корак ка палестинској државности.

Све су гласнија упозорења и у вези с израелским начином вођења рата. Председник Џозеф Бајден суочен је с притисцима у Конгресу. Сенатор Крис Марфи у саопштењу каже да је број цивилних жртава „неприхватљив” и позива Израел да промени курс. Американци не крију фрустрацију због ефекта који изазивају израелске копнене операције, које су узроковале смрт најмање 11.000 људи, а појас Газе претвориле у „гробље за децу”, како је упозорио генерални секретар УН позивајући се на податак да је страдало чак 4.000 малишана.

Нетанјаху је дао до знања да израелска армија намерава да задржи безбедносну контролу Газе на „неодређено време”, што би могло да значи дужи сукоб ниског интензитета и продужено присуство у Гази. „Кад немамо такву безбедносну одговорност, онда имамо ерупцију Хамасовог терора на скали коју не можемо да замислимо”, каже лидер десничарског Ликуда.

Амерички посредници имају утисак да Израел не размишља стратешки о политичкој фази конфликта. Нетанјаху, у складу са својим вишегодишњим ставом, нигде не помиње независне палестинске власти нити показује намеру да обнови мировни процес замрзнут већ читаву деценију. „Једном кад подручје Газе буде безбедно, када север буде безбедан и кад се Јудеја и Самарија смире, сешћемо и размотрити алтернативне механизме за Газу”, каже члан ратног кабинета и бивши министар одбране Бени Ганц, користећи библијске називе за Западну обалу.

„Време је да отпочну разговори о будућности Газе”, каже Блинкен, који је последњег месеца три пута боравио на Блиском истоку.

Израел демантује да би војно управљао Газом као Зоном Ц на Западној обали. Друга опција је да Египат, могуће и Катар, преузму управљање појасом док се институције палестинске власти не врате у Газу одакле су протеране после оружаног сукоба с Хамасом 2007. Такав сценарио је мањкав јер би створио утисак да се Абасови Палестинци враћају на израелским тенковима. Има предлога и о формирању прелазних власти које би постепено преузимале своју улогу и попуниле безбедносни вакуум уз подршку САД, Европске уније и Уједињених нација.

Чини се да се Нетанјахуова стратегија усмерава на чишћење читавог појаса од Хамаса, протеривање, макар привремено, барем милиона Палестинаца са севера на југ и уништење града Газе.

У Јерусалиму сматрају да им масакр који су припадници исламистичке групе извршили 7. октобра даје пун легитимитет, док готово јединствена подршка израелске јавности охрабрује Нетанјахуа да распореди досад невиђену војну силу неопходну за Хамасово „уништавање”. Проблем је што Хамас представља идеологију која се чврсто укоренила у социјални миље Газе и што је група популарна међу становништвом.

Америчка администрација одбацује повратак Газе под директну контролу Израела, што је био случај све до 2005, као и извештај израелског министарства у којем се предлаже да становници Газе буду протерани у суседни Египат. „Јасни смо да нема реокупације, као што смо јасни да нема размештања палестинске популације”, каже Блинкен.

Американци, судећи по Блинкеновим речима, почињу да граде излазну стратегију из кризе. „Наш став је да Палестинци морају да буду у врху одлучивања. Газа је палестинска земља и остаће палестинска земља.... САД верују да кључни елементи треба да укључе да нема присилног расељавања Палестинаца из Газе, ни сада, ни после рата. Нема коришћења Газе као платформе за тероризам и друге насилне нападе. Нема реокупације Газе кад се конфликт оконча. Нема покушаја блокаде или опсаде Газе. Нема смањења територије Газе.”

Амерички председник лагано исцртава црвене линије израелском премијеру. Проблем је што је Нетанјаху непослушан савезник.