Crtež sa snagom oružja

Institut „Servantes priređuje večeras u 19 časova izložbu slika Đorđa Andrejevića Kuna (1904–1964), kao i predstavljanje mape 12 njegovih grafika pod nazivom „Za slobodu” (u 18 časova), koje su bile predložak za nastanak serije istoimenih drvoreza. Povod za podsećanje na opus našeg umetnika jeste obeležavanje sedam decenija od Španskog građanskog rata u kome je Kun učestvovao od leta 1937. do leta 1938. godine. U Španiji su nastale skice grafika koje su po povratku u zemlju realizovane.

Po svedočenju Ota Bihaljija Merina, tadašnja „profašistička policija” je 1938. zaplenila oko 2000 primeraka otisnutih sa originalnih ploča, koje su kasnije i uništene. Motivi na ovim grafičkim listovima direktno su inspirisani prizorima borbe i stradanja španskog naroda.

Direktor Instituta „Servantes” gospodin Huan Fernandez Eloriaga u predgovoru kataloga ove izložbe piše:

„Pre jedne decenije, prethodna konzervativna vlada odlučila je da bivši saborci Internacionalnih brigada mogu da dobiju špansko državljanstvo. To, na neki način, čini Kuna našim zemljakom”.

Publika će imati priliku da na jednom mestu vidi reprezentativni izbor iz opusa nastalog između 1927. i 1963. godine, tačnije 15 ulja na platnu, iz privatnih i javnih kolekcija po izboru slikareve ćerke Mire Kun.

Među sačuvanim dokumentima iz zaostavštine Đorđa Andrejevića Kuna nalaze se i odlomci njegovih tekstova koji govore o odlasku i ratovanju u Španiji.

„I u bazi u Albacetu i u bataljonu na frontu odbili su da mi daju pušku. ’Ima boraca, umetnik nam treba’, odsečno mi je rekao Georgijević. Rudar Eugen, puškomitraljezac mi je temperamentno objašnjavao: ’Slušaj, tvoje pero, to je kao puška. Potez–kuršum, crtež–mitraljez. Puca! Govori! Kosi! Razumeš?’. Zagrlio sam ga... Jer, to je bila grafika. I kasnije, posle fašističke ofanzive i evakuacije štaba Interbrigada, noseći u noćnom maršu preko Pirineja ranac sa svojim crtežima, osećao sam prema njima neuporedivo veću vrednost: kao prema istini i oružju koji moraju biti sačuvani i ponovo upotrebljeni...”, zapisao je Đorđe Andrejević Kun u svojim španskim sećanjima.

Mira Kun, koja je i autor postavke večerašnje izložbe, seća se svog oca kao izuzetno uredne i organizovane osobe.

–Često je govorio da mu je od svih obaveza slikarstvo zapravo odmor. Uz to, bio je vrlo strog i samokritičan. Mnoga su platna, kako je otac govorio, ostala „premazana”. Neke slike je dugo radio, ostavljao ih, pa im se ponovo vraćao završavajući ih u jednom dahu. Sećam se da je veoma voleo svoje studente. Radovao se svakom novom talentu. Jednog dana stigao je kući veoma raspoložen i rekao da je celo popodne proveo u razgovoru sa jednim briljantnim momkom. Toga dana imao je sastanak sa Lazarom Trifunovićem. Takođe je hvalio i inteligenciju Milana Vukosa. Sećam se da smo pred Novu godinu pravili čestitke, male drvoreze za prijatelje. Najpre u jednoj, a kasnije u tri boje i pod budnim očevim okom, mama i ja smo štampale na njegovoj presi i potom slale prijateljima”, priča Mira Kun.

Đorđe Andrejević Kun se prvi put predstavio beogradskoj publici 1929. godine kada je postao član Udruženja likovnih umetnika i umetničke grupe Oblik. Kao redovan član Srpske akademije nauka izabran je za prvog sekretara Odeljenja likovne i muzičke umetnosti 1959. godine. Bio je saradnik Politike i NIN-a u kome je objavljivao karikature.

O Kunovom stvaralaštvu, istoričarka umetnosti Ljubica Miljković kaže: „U celini posmatrano, delo Đorđa Andrejevića Kuna najlakše bismo svrstali u vidove ekspresionizma i poetskog realizma, sa iskoracima ka socijalno angažovanim temama”.

Kun (1904–1964) školovao se u Berlinu, Beogradu, Italiji i Parizu. Od 1945. godine redovan je profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Njegovi učenici bili su Todor Stevanović, Zoran Petrović, Aleksandar Luković, Bogić Risimović, Miloš Gvozdenović, Zare Đorđević, Radislav Trkulja… Dužnost rektora Univerziteta obavljao je od 1960. do 1963. godine, kada se bezuspešno zalagao za izgradnju kompleksa Univerziteta umetnosti na Novom Beogradu.

Slikarski opus Đ.A. Kuna čini 350 slika i više od 1000 crteža koji se čuvaju u muzejima, privatnim i javnim kolekcijama. Autor je brojnih plakata, nacrta za marke, novčanica, kao i idejnog rešenja za grb i zastavu Jugoslavije.