Orban staje na put finansiranju stranaka iz inostranstva

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Mađarska vladajuća stranka Fides ovih dana intenzivno radi na pooštravanju pravila koje regulišu finansiranje političkih stranaka i civilnih organizacija novcem iz inostranstva. Šef poslaničke grupe Fidesa Mate Kočiš podneo je parlamentu Predlog zakona o zaštiti nacionalnog suvereniteta, čija je suština da kandidat koji prihvati stranu pomoć za svoju političku kampanju može biti osuđen na tri godine zatvora.

Premijer Viktor Orban je predlog zakona najavio na kongresu Fidesa, održanom proteklog vikenda: „Stranci su hteli da kupe buduću mađarsku vladu, a s njom i zemlju. A bilo je političara, odnosno reč je o celoj levici, koja je insistirala na tome. Prema tumačenjima advokata, termin izdaja ne odnosi se na te slučajeve. Ali, na šta se onda odnosi? A šta je s ovim slučajem? Ništa? Može li se nekažnjeno za novac prodati sopstvena država? Prijatelji moji, jasno je da tako ne može da ostane. Moramo ovo da rešimo. Očekujemo da naši poslanici kreiraju pravila za zaštitu suvereniteta Mađarske, uključujući i Ustav. Zato, samo napred, Mate!”, rekao je Orban.

Na nedavno održanom zasedanju Saveta mađarske dijaspore mađarski premijer je istakao da će se u narednih deset do petnaest godina raditi na zaštiti suvereniteta u Mađarskoj, ali i u mnogim drugim regionima sveta.

„Očekuje se velika debata u vezi sa zakonom o zaštiti suvereniteta, koji će izaći pred skupštinu, ali moramo da uspostavimo jasne zabrane kako se ne bi moglo uticati na izbore stranim novcem”, rekao je Orban.

Kočiš je još u junu, u jednom intervjuu, najavio da se vlada priprema da uvede niz mera u ovoj oblasti. Kao povod je naveden izveštaj Službe bezbednosti, prema kojem je američka lobistička organizacija Akcija za demokratiju poslala tri milijarde forinti mađarskim političkim i civilnim organizacijama tokom kampanje za parlamentarne izbore 2022. godine. Potom je u septembru govorio o tome da će zakon biti usmeren protiv „svih političara, partija, civilnih organizacija i medijskih provajdera koji dobijaju podršku iz inostranstva.”

Na osnovu predloga, organizacije i pojedinci koji se kandiduju na izborima za lokalne samouprave ne mogu da koriste sredstva pristigla iz inostranstva. Pored toga, poslanici u parlamentu, gradonačelnici i osobe koje se kandiduju za članove Evropskog parlamenta, „ne smeju da preduzimaju aktivnosti koje imaju cilj da utiču na volju biračkog tela uz inostranu podršku”. Ako neka NVO prekrši ova pravila, poreski organ će morati da je izbriše iz registra.

Prema pisanju informativnog portala „444”, u uvodu predloženog zakona konstatuje se da su mađarski propisi i do sada zabranjivali partijama da primaju stranu finansijsku pomoć, ali da je „u proleće 2022. udružena opozicija izigrala ovo pravilo, koristeći sredstva koja su dolazila iz inostranstva preko njene nevladine organizacije i poslovnih udruženja koja se bave političkim aktivnostima”.

Prema novoj definiciji, zabranjena strana podrška je „finansijski doprinos druge države, stranog fizičkog ili pravnog lica, ili pak organizacije bez statusa pravnog lica”. Ukoliko stranke ili kandidati za poslanike i odbornike lokalnih skupština prihvate korišćenje stranih sredstava u cilju kampanje, dužni su da na ime kazne plate dvostruko veći iznos od onog koji su dobili kao stranu donaciju. Prilikom kandidovanja biće registrovani samo oni kandidati koji se izjasne da neće koristiti stranu pomoć tokom kampanje, a postupanje po novom zakonu proveravaće Državna revizorska služba.

U obrazloženju stoji i da je neophodno pooštravanje pravila u ovoj oblasti „jer je suverenitet Mađarske sve više na udaru nezakonitih radnji”. Kako se navodi, „godinama su vidljivi pokušaji ostvarivanja uticaja, tokom kojih strane organizacije i pojedinci pokušavaju da afirmišu svoje interese u Mađarskoj, nasuprot njenim nacionalnim interesima i pravilima”.

Prema predlogu, Kancelarija za zaštitu suvereniteta (SVH) bila bi samostalni državni organ uprave koji bi obavljao poslove analize i ocene situacije, istraživanja i predlaganja rešenja, čijeg šefa bi, na predlog premijera, imenovao predsednik države na period od šest godina. Predsednik Kancelarije i njegov zamenik imaće pravo da koriste tajne podatke pri obavljanju svojih dužnosti.

Vlada je prošle jeseni u upotrebu uvela izraz „dolarska levica”, što se na početku odnosilo na političare koji dobijaju podršku iz inostranstva. Konkretan povod za to bio je intervju opozicionog kandidata za premijera na prošlogodišnjim izborima, Petera Marki-Zaja, u kojem se pohvalio da je njegov pokret dobio stotine miliona dolara podrške od Sjedinjenih Američkih Država.